Kada ste shvatili da ste prerasli mamino i tatino krilo, dali ste sebi slobodu da prohodate. Kada ste prerasli njihovu kuću, našli ste slobodu u svojoj. Kada ste prerasli slobodu, našli ste ljubav, nekog ko vam je popunio kuću i od nje načinio dom. Vi ste stvorili slobodu za svoju decu, dok je ne prerastu i krenu da je stvaraju sami.

A jeste li ikad razmišljali o njoj? O definiciji slobode?

Sigurno ste mnogo puta u životu krenuli da uradite nešto da biste se u poslednjem momentu trgnuli ili predomislili se.

I sami znate – mnogo puta.

Evo vam upravo jedna činjenica o slobodi: Nismo slobodni.

Čak ni nemamo pojma kako ona izgleda. Borimo se za neka prava, a osnovno pravo sami sebi uskraćujemo – pravo na odluku. Zbog drugih ljudi, mi menjamo svoje odluke, planove, svoj život.

Naravno, čovek, kao deo zajednice, treba da nalazi kompromis sa članovima iste.

Ali, ljudi moji, kompromis! Ne dodvoravajte se misleći da tražite zajednički jezik i ne gazite svoju reč zbog drugih.

Jer, prvenstveno je ne stideti se pred samim sobom.

Da se, kad ostanete sami, na biste kajali ili razmišljali o tome šta niste trebali učiniti.

Umesto toga, posvetite vreme sebi. Oćutite malo sa samim sobom.

Možda saznate nešto korisno.

Možda vam se javi onaj JA od pre mnogo godina. Onaj koji se igrao u pesku i istovremeno ga jeo. Onaj koji je prvi put seo na biciklu. Ili onaj koji se prvi put zaljubio.

Možda vam kaže koliko ste komercijalni postali. Možda vam kaže da nije hteo to da postane. I možda se zapitate: Jesam li ovo ja?

Nisam ovo onaj ja. On nije voleo da nosi odelo, nije voleo ni posao.

Voleo je starke i slatkiše. On ne bi prepuštao svoj život nekom drugom. I gde je on sad?

Ljudi! Trgnite se! Jeste li to vi?

Jeste li vi ono dete koje nazivate sobom? Ili ste ga izgubili usput?

Jer ako jeste, brzo se vraćajte po njega! Naći ćete ga tamo gde ste ga i ostavili, čekaće vas strpljivo.

I tada računajte na pravo slobode. Imate slobodu da živite SVOJ ŽIVOT.