20 jan Kiša u meni

Kiša će

A volim kišu

Da uz nju šetam

I slušam je ljupku

Setom okupanu

Dok šetam

Ili sa nekim

Baricama plešem

Dugu iščekujem

I njoj se radujem

Dok dobuje ljupka

Dama u punome

Svome sjaju

Gle duga

Dođi ovde

Ne ne ovde se bolje gleda

Pa plesanje odložimo

Dugi se nasmešimo

Zenicama duše ovaj

Svet pogledamo

Kiša će

Kraj prozora sedim

I dok jutarnju ja

Kafu ispijam

Pitam se

Kada će ova kiša

U meni prestati

Ona nije ljupka

Niti setom okupana

I ne volim sa njom ja šetati

Niti po baricama plesati

Nije njoj na mome licu mesto

Jer ona nije ljupka

Duga koju donosi

Boje nema

I ne smeši mi joj se

Da li ste ikada

Pomislili

Šta se dešava sa

Dugom na licima

Našim kada suza

I poslednja stane?

Zašto nam ne daruje

Osmehe već luk

Koji zadene

Na tugu mi liči?

A neću da liči

Može nekad

I naglavačke malo stajati

I osmeh tužnome

Licu podariti

A možda i duga slobodu voli

Da joj ne vidiš

Početak i kraj

Da diše i voli

Osmehe da daruje

Samo tada postoji

U punom svome sjaju

Na licu je zarobljena

Usnama ograničena

I bez boja sva

Pa ne voli da svraća tu

A i ti je ne zovi sebi

Gledaj je samo

Jer ona znači boje

I radost i živost

Život znači

U prirodi samo.

Autorka: Hristina Petrović

Fotografije: favim.com, tumblr.com