Ljubav smo unovčili.
Da neku vrednost, ima.
Jer nam besplatna,
ničemu ne služi.
Tu smo.
Ćutimo.
Jeftine razgovore,
ne možemo da platimo.
A za odlazak,
čuvamo,
odavno kupljenu kartu.
Jednu.
Za onog ko posustane.
U suludoj borbi,
neuhranjenih ega.
Za jačeg od jačeg.
Poraženog pobednika.
Za gubitnike,
koji se bore.
Čuvamo mesto,
za sebe.
Ližemo jedno drugome rane,
iz ove obezvređene borbe.
Odlazimo.
Zastajemo.
Vraćamo se.
Da ćutimo.
I da se borimo.
Dok povratna karta ne istekne.
I jedino nazad,
bude ono napred.
Istim tempom.
Usklađenih stopala.
Kao da nas ceo svet,
od ljubavi odgovara.