18 nov Kao ljubavna

Skrij me u mraku
svoje sobe –
u jednom dahu
mi sve oćuti.
Bićemo sami, daleko od zlobe –
daleko od ljudi.

Zastani prstima
na mom vratu.
Ponoć nas je napustila
u sekundi,
i na satu
je još dugo dok zarudi,

stoga, neka te mašta
vodi po meni.
Ispod plašta –
ljubav trpi.
Toga poriva koreni
su duboki. Istupi

me blizinom
svojih butina:
ne brzinom
poniranja. Da sve ne
postane rutina…
Ljubi me dok ne svane.

Sakrij me u mraku
svojih odaja.
U jednom dahu
se po meni prolij.
To je ljubav – ta podaja –
tako se ljubi, i tako se voli.

Autor: Rastko Lončar

Fotografije: pinterest.com