Kako šetamo u jesen

Strmoglavi se nespretno,

da hodamo bez glava

(a usne lebde same na

pozadini što se u suton plavi),

pa da u hodu nam

zveckanje šoljica po džepovima

tumara i cvetovi jeseni, gužvavi i mali.

Strmoglavi se u noć,

dozivala te je bestelesnim tonom,

(ja biću Ujulala tvog proročišta

na jugu),

daj da hodamo dugo, daj da 

hodamo sporo, kroz prepletene 

niti, u Fantaziju, u Fugu.

Veži nam užad oko struka,

(mada nam oči i ne fale u tmini)

da tela nam krhka i lakša od priča

ne odvoje korake u zasebna dela,

hodajmo noćas razdragano samo,

sipeći tragove čaja putem lišća svela.

 

Autorka: Emilija Deljanin

Fotografija: weheartit.com