05 avg Kako preživeti u današnjem svetu bez samopouzdanja?

Pre skoro godinu dana pisala sam tekst o emocionalnoj inteligenciji i nekim njenim opštim karakteristikama. Razmišljajući o svom životu i promenama koje sam preživela, poželela sam da sa vama podelim odgovore na neka pitanja koja sve nas muče. To su:

Kako preživeti u današnjem svetu bez samopouzdanja? Kako ne sputavati sebe? I kako napredovati kroz život?

Svi smo skloni tom osećaju inferiornosti, pogotovo kada nam se ne dešavaju stvari onako kako bismo želeli. Na svetu ne postoji osoba koja nikada nije osetila manjak samopouzdanja.  Samo postoje osobe koje su naučile kako da prevaziđu datu situaciju i povrate samopouzdanje i one koje su se prepustile datoj situaciji i dopustile da im manjak samopouzdanja utiče na život. Jedna od ključnih stvari zašto je bitno imati dovoljno samopouzdanja je zapravo to da je kvalitet života uvek proporcionalan samopouzdanju koje imamo i stavu prema sebi. Zbog toga je jako bitna stvar rad na sebi i razvijanje ljubavi prema sebi, a samim tim će i ostale stvari početi da se slažu na pravi način.

Osnovna razlika između ljudi kojima ,,ide dobro” i onima kojima ,,ide loše” nije u objektivnim kvalitetima, školi, talentima ili izgledu, već u onome šta su odabrali da veruju o samom sebi. Tim uverenjima mi kreiramo svoj život, privlačimo ljude, događaje i situacije.

Uverenja su zapravo obrasci koje smo nekada davno stekli slušajući druge i poverovali da je to naša istina. Najbolja stvar koju možemo uraditi da saznamo kakva su nam uverenja jeste da pogledamo svoj život. Ukoliko mnogo toga nije kako treba, ukoliko smo nezadovoljni svojim životom ili određenim segmentima, velika je verovatnoća da imamo uverenja koja nam štete i koja nisu prava istina o nama.

Druga stvar koja nam stvara manjak samopouzdanja jeste poređenje sa drugim ljudima. Upravo takve misli, da je neko drugi pametniji, lepši, snalažljiviji, bolji od nas, stvara u nama osećaj niže vrednosti.  Neretko se ispostavi da je slika koju imamo o tim ljudima samo naše viđenje njih i da to takođe nema veze sa istinom.

E sada, kako se izboriti sa tim?

Svakako da bismo radili na sebi i na poboljšanju samopouzdanja, prvo treba pratiti sebe u tim situacijama koje nam izazivaju osećaj manje vrednosti i da shvatimo zbog čega mislimo da je neko drugi bolji, zbog čega mislimo da nečega nismo dostojni i da vidimo na koji način bežimo od situacija koje u nama izazivaju takva osećanja. Jedna od karakteristika ljudi koji imaju manjak samopouzdanja jeste upravo izbegavanje tih situacija. Idealan način da krenemo da razbijamo osećaj manjka samopouzdanja jeste da sebe ,,bacamo u vatru”, da sebi nametnemo što više situacija u kojima ćemo biti prinuđeni da radimo i iskažemo sve ono za šta smatramo da ne radimo dobro.

Za početak umesto bežanja, treba se potruditi da u tim situacijama počnemo poboljšavati sliku o sebi.

Ono što je jako važno u građenju samopouzdanja jeste da naučite da prihvatate sebe onakvim kakvi jeste u ovom trenutku. To znači da odustanete od toga da se osećate loše iako nije došlo do velikih promena. Ne smete uslovljavati sebe da će sa promenama doći do prihvatanja i ljubavi prema samom sebi ili od strane drugih ljudi. To znači da počnete da volite sebe ODMAH, da počnete da se ponašate kao da je do tih promena došlo, a kasnije će te vrline kojima težite doći spontano.

Jako je bitno da ODMAH promenimo sliku o sebi i doživljaj sebe. Iz negativne u pozitivnu.

Treba da vidimo sebe onako kakvi želimo da budemo!

Neretko se susrećemo sa osobom za koju kažemo da ,,zrači” i da ima ,,ono nešto”. Upravo ,,to nešto” pokazuje osobu koja voli sebe i koja puca od samopouzdanja. Pokazuje osobu koja uprkos nedostacima korača sigurno kroz život i ide napred.

 ,,To nešto” se ne stiče u teretanama, kod estetskih hirurga ili kod kozmetičara, već samo ljubavlju prema samom sebi. Bez ljubavi prema samom sebi nemoguće je promeniti objektivne karakteristike niti povratiti samopouzdanje.

…jer, kada volimo sebe drugima nismo teret nego inspiracija.

Jelena Ristić

Izvor: Portal Mladi