Kako bi izgledalo tvojih dvanaest meseci sa mnom

Novembar

Novembrom se strahovito razdelim
na gomile pitanja bez reda.
I takva bih se zgurala među tvoje misli
očekujući da me ti novo nađeš.
Odbijam da počnem tamo gde me tuđi šapati love.

U novembru ja se samoj sebi otimam
i kažem, znaš, samo se promašeni mogu pogoditi,
šta će nama ljudi koji ne razlikuju uzdahe?
Oni su metež koji cepa nebo,
a meni nebo treba celo da odsutno u njega gledam,
da strahovito kroz njega gledam.

I ne znam … Mene samo u novembru nema tamo gde sam, a uvek sam tamo gde i ne postojim.
Tako te mogu u srcu nažuljati dok neobjašnjivo jecam
i mogu ti talase poljubaca po džepovima posejati, da ti čitavom dužinom uma ispadaju.

U novembru ja sam nesnosna.
Terala bih te da opijamo bulevare i idemo do starog železničkog mosta da pričamo o kiši.
Hajdemo, rekla bih, u pozorište, da se malo zaljubiš u mene.
I ljubila bih te do dosade i nazad, pa ponovo.

A kada me pitaš zašto panično grlim
Kazala bih ti da pravim zalihe sebe.
Da kada se sretnem u beskraju po nečemu mogu da se prepoznam.
Samo ću tada znati da sam živela.

U novembru razum mi ne može ništa.
Sakrijem se od njega i sanjam u potaji
kako me ujeda roj tvojih lokni.
I pronalazim uvek nove puteve do golicljivih mesta.

Hej, slušaj ovo, ljubav u mom novembru to je kada u mnoštvu odabereš one same, pa ih množiš.
Kada ti je svet preblizu, a ljudi daleko.
Kada misliš da znaš da zviždiš, a nemaš pojma, ovako pffffffff !

Ljubav … to je kada ljudi ispadaju iz nekih drugih ljudi.
Kunem ti se da je tako.
Ljubav, to je kada više nije važno u šta veruješ, nego kome veruješ.
Veruj mi.

Nepodnošljiv je novembar sa mnom.
Gađanje šišarkama
Moja buđenja u Balkanskim ratovima
sa gomilom ožiljaka i crnih slutnji.

Novembar je večito skrivanje mog levog klempavog uha od tvog pogleda.
Novembar je moje ,šta misliš, zašto sam drugima ostrvo, a sebi okean?
Sa novembrom dolazi moć da čujem vodopade u Africi kako se smeju.
I da kada testu pevam ono bolje naraste.

Teško je sa mnom.
Ja pričam sa izmišljenim likovima, pa posle zapisujem naše razgovore.
U novembru ne mogu mnogo. Tek se pokrpim do sledećeg.

I dok koračamo na istom nivou stvarnosti, ja ti neću reći: “Znaš, ja sam od onih do kojih se teško dolazi, ali koji zauvek ostaju. Bojim se, da li bi i mogao voleti decembar u meni i mene u decembru. “
Ja bih ti samo tutnula u ruke vrelu papirnu kesu sa pečenim kestenjem i rekla, drži, oljušti mi molim te, ne umem. Ja to umem samo da jedem.

 


Autorka: Jovana Bajagić

Fotografije: favim.com

8 Komentara
  • Mladen Đurić
    Objavljeno 13:01h, 30 oktobra Odgovori

    Fantastično!!! Uz dužno poštovanje svima, jedno od najboljih poetskih ostvarenja do sada na Ovci, po mom skromnom mišljenju.

    • :)
      Objavljeno 21:41h, 01 novembra Odgovori

      Hvala na ovakvom mišljenju, od srca 🙂

  • Lady S.
    Objavljeno 09:26h, 31 oktobra Odgovori

    Ova autorka me je vec osvojila tekstom “Desi se…” i sada se to ponovo desava…

    • :)
      Objavljeno 22:04h, 01 novembra Odgovori

      Hvala Ladu S. 🙂

      • :)
        Objavljeno 22:05h, 01 novembra Odgovori

        Lady :)))

  • Dusan
    Objavljeno 15:57h, 31 oktobra Odgovori

    Ostajem bez reci kako dobro piše ova devojka. Damn!

  • Dijana
    Objavljeno 11:54h, 19 novembra Odgovori

    gde mogu nadji ostalih 11 meseci? da li je ovo knjiga ili? Molim Vas za odgovor, ja sam odusevljena 🙂🙂🙂🙂🙂

    • nikola.l
      Objavljeno 12:39h, 20 novembra Odgovori

      Zdravo Dijana, predlažemo ti da putem društvenih mreža kontaktiraš autorku Jovanu Bajagić 🙂

Ostavi komentar