19 apr KADA VERA POSTANE MODA

Sutra je Uskrs, pravoslavni i katolički, jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Umesto formalnih čestitanja napisaću nešto drugo.

Vera se, moji prijatelji vernici, ne dokazuje brojem poslatih čestitki, količinom ispečenog mesa ili bačenih petardi, vera se dokazuje 365 dana u godini, na svakom koraku – pažnjom, brigom, saosećanjem, zajedništvom, poštovanjem, ljubavlju. Vera se dokazuje u odnosu prema zajednici, prema ljudima sa kojima se živi, prema zemlji u kojoj se živi, prema prirodi, planeti uopšte.

Zaboli laž svih onih koji su najglasniji u vreme praznika, a poznato je kako žive. Obračunavaju se svuda, gde god da se pojave, sa idealizmom, borbom i odricanjem drugih ljudi za opšte dobro. Obračunavaju se sa svim onim što ima veze sa hrišćanskim idealom apsolutne ljubavi, pravde i lepote. Obračunavaju se sa ljudima koji imaju više ciljeve ili svojim životom pokušavaju da ukažu na ono što je istinsko, a ne prizemno i banalno.

Ne volim da mi priča o Bogu neko ko ne poštuje božansko u čoveku –  ono stvaralačko, estetsko, ljudsko, životvorno…

Kada već verujete u njega, kada se usuđujete da tako olako izgovarate njegovo ime i da se pozivate na njegov lik i delo, zašto onda ne poštujete božanski lik u svakom čoveku?

Ako tvrdite da čovek nije postao od majmuna zašto se onda odnosite prema ljudima gore nego prema majmunima?

Osećam stid kada vidim ko i na koji način slavi Uskrs. Najveći malograđani u vreme praznika postaju najveći vernici. Iz pomodarstva, navike, iz čiste dosade. Nije mi jasno gde nestaju ta dobrota i zanos tokom godine. Gde nestanu sve one najlepše želje i otvorenost srca?

Za vernika, čoveka odanog hrišćanskim idealima, Uskrs je svakog dana ili nikad. Šta znači proslavljati Uskrs tek onako, radi reda? Zašto ga onda uopšte slaviš? Zbog komšija, rodbine, griže savesti?

Nisu božanske zapovesti knjiga recepata koja se koristi samo u vreme praznika.

Sve je više onih koji veruju iz marketinških razloga, koriste praznike da bi kupovali naklonost svojih klijenata. Zar je i kladionicama, bankama, velikim kompanijama i korporacijama Uskrs – onima koji su odavno zaboravili i na ljude, a kamoli na Boga.

Zar je moguće da je danas Uskrs i onima koji uništavaju ljude i planetu?

Zar je moguće da je danas Uskrs i onima koji služe đavolu?

Zar je moguće da se svi mole istom Bogu?

Ako nas je sve stvorio Bog po svom božanskom liku, ako smo svi mi braća, zašto se ne ponašamo tako? Po hrišćanskom predanju, Isus je bio jedan od najvećih stradalnika u istoriji, izdat, gažen, proganjan, prebijan i to sve zato što se žrtvovao i uložio celog sebe u borbi za opšte dobro.

Kako se vi odnosite prema savremenim borcima koji se žrtvuju i žele od ovog sveta da načine rajski vrt, a ne dolinu suza? Da ste živeli u Hristovom vremenu, bili biste njegovi najveći protivnici, deo one mase koja ga je razapela.

Nije nevernik čovek koji nije religiozan, već onaj ko je napustio ljudski put i obesmislio sve ljudsko oko sebe.

Ja ne verujem u Boga, to je moje ljudsko pravo, ali verujem u čoveka. Da li sam zato veći grešnik od vas? Verujem u Isusa Hrista kao čoveka, isto kao što verujem i u druge borce za slobodu i u njima vidim svoje prijatelje, saborce, braću, a ne bogove.

I ako već toliko verujete, ako vam je već toliko stalo do vere, pustite i druge da veruju u svoje ideale. Zašto je vaša vera svetlija od vere drugih? Zašto je vaše pravo pravičnije od prava drugih?

Ovih dana cela Srbija okupiće se oko crkava. Zašto se ta Srbija ne bi okupljala i oko borbe za pravedno društvo, oko borbe protiv kriminala, primitivizma, protiv svega što je napuštanje ljudskog puta? Dosta smo se okupljali u ime bogova, hajde da se okupljamo i u ime ljudi, hajde da razgovaramo, da se družimo, hajde da radimo nešto korisno u ime svih nas! Hajde ponovo da se borimo za poredak gde će biti besplatno školstvo i zdravstvo, gde će biti posla. Hajde da se borimo za poredak gde se neće sve okretati oko novca i privilegija.

Naravno, vi ćete to proglasiti utopijom, a pritom ćete tvrditi kako je Bog jedina realnost.

Uskrs je, pravoslavni i katolički. Svi vi koji od toga pravite feštu, setite se Isusovog života, i setite se njegovih stradanja. Njegova patnja, njegova herojska žrtva za dobro treba da budu podsticaj i inspiracija ljudima za herojstva u svojim životima i u svom vremenu.

Uskrs treba da bude poziv na savest i odgovornost., da bude praznik čoveka i svega što je ljudsko, poziv na borbu protiv svega što je neljudsko i  što nas uništava.

Zar to nije Hristov put?

Zar to nije jedini istinski put zarad dobrobiti svih?

Srećan vam praznik!

Autor: Stefan Simić

Fotografije: favim.com