13 avg Kada jednom kreneš da silaziš u sebe

Kada jednom kreneš

Da silaziš u sebe

Pojaviće se sve ono

Što si mislio

Da si zaboravio

I stajaće ispred tebe nijemo

Zahtijevajući objašnjenje

Zbog čega te tako dugo nije bilo.

Biće tu svega:

Stvari kojih se stidiš

Zbog kojih se kaješ

Koje bole

Za koje bi možda želio

Da su se odigrale drugačije

Ili da se nikad nisu dogodile.

Na tom putu, kad-tad,

Suočićeš se i sa djetetom u sebi

I možda će najviše da te boli saznanje

Da si mu i ti uskratio

Sve ono što je tražilo u drugima.

I možda ćeš ustuknuti

I poželjeti da se vratiš

Jer stepenice su kliske

Vidljivost slaba

I iza svakog ćoška

Neizvjesnost vreba.

Ali kad jednom kreneš

Da silaziš u sebe

Znaj da povratka nema

Taj put je jednosmjerna ulica

I koliko god opasno

Teško i bolno bilo

Nastavi da hodaš

Jer jedini način

Da izađeš iz mraka

Je da prođeš kroz njega.

Autorka: Tanja Simeunović Spasojević

Fotografija: pinterest.com