21 jan Kad će svadba?

Zabavljali su se četiri godine, ali je zabava odavno prestala. Ona je stalno bila kisela, a on nezainteresovan. Kao zajedno su, a nema zajedništva. Ona je stalno osećala prazninu, a on pritisak. Sve je među njima bilo drugačije i dobro dok neko nije postavio to čuveno pitanje:

– Kad će svadba, a?

Ona se više ne seća ko je prvi to pitao, da li njena dosadna tetka ili njegov ujak, ili je to bila žena njegovog druga iz osnovne, kad su ih slučajno sreli, ali se seća osećaja koji je prepolavio posle tog upitnika. Postidela se. Prvo zato što nije znala odgovor, a onda i zato što nije znala da je već „vreme“ da o tome misli. On se kao blago štrecnuo, a onda rekao nešto u maniru: „Mi smo još mladi, polako!“ i obgrlio joj ramena.

Posle toga se proširilo kao epidemija! Gde god da krenu, oko njih bi iskakali ljudi sa istim pitanjem. Pa neke venčanice u izlogu, burme, filmovi sa obaveznim scenama venčanja, čak i kad je i on birao neki triler u bioskopu.

Postali su taoci ideje o venčanju i zajedničkom životu. Postali su taoci jedine teme o kojoj nisu mogli da razgovaraju, jer:

– ako bi ona pokrenula temu: on bi mislio da sam paćenica i da navaljujem, mislila je

– ako bi on pokrenuo temu: ona će se ponadati da sam već kupio prsten, mislio je

A dobro nam je ovako, zar ne?

Samo što je prestalo da bude dobro, jer je „kad će svadba“ pitanje polako počelo da nagriza njihovu vezu. Odjednom, sve što su imali nije bilo „dovoljno dobro“, jer svi galame o toj svadbi kao „sledećem koraku“ neophodnom za sreću. Nisu ni znali da su već bili srećni i da su na dobrom putu da to pokvare.

Zbog mnogobrojnih pitanja i svadbenog imperativa, odjednom se i ta svadba činila kao teret, kao nešto nepotrebno, suvišno i opterećujuće. Upali su u zamku, kao i mnogi pre njih. Ako je ne zaprosi – raskinuće, ako je zaprosi – ući će u brak kao na robiju. Neće biti spontano. Neće biti SAMO njihova želja. A možda čak ni njihova želja.

– Ja i ne znam da li hoću da se udam za njega.

– ’Ajde, Ljubice, kažeš to samo zato što te još nije zaprosio.

– Ne, ne, nije ovo taj fazon, više je preispitivanje. Svi navaljuju na nas, znaš? Nama je bilo dobro pre celog ovog cirkusa, a sad je baš to – cirkus. Ne možemo ljudski u oči da se pogledamo. Ne gledamo filmove više zajedno. Samo strepimo. I svađamo se.

– Svađate se?

– Da, mnogo. Više nego ikad.

– To je to, zaprosiće te onda uskoro!

– Nije u tome st…

– Kad će svadba, a?!

Autorka: Srbijanka Stanković