Jebale te sve te tvoje tišine

14. mart 2018.

 

Kada mi nedostaješ

Ja premotam vreme kao traku,

Pa se razvičem:

– “Jebi se!

I ti i tvoje tišine!

Zbog kojih ni ja

Ne smem da ti zinem,

I pitam te – kako si.

 

Kao i svako pseto,

Besno i gladno,

Ja sebe izujedam.

Kad mi nedostaješ,

Prenoćim u šancu,

Jendeke života produbim,

I tad, kad sam najniže,

Ja najviše bih da te ljubim.

 

Prolupaju pod kožom damari,

I ne znam kako me dosad

Već odneli nisu bestraga šinteri.

 

Premotam vreme,

Kažem ti,

Kao traku;

I tražim žvaku

Na koju bi pao.

I stvarno me ne izjeda više

Pred kim si zaspao.

 

Razvičem se na sav glas,

Kao da slušaš

Prenose nesretnih

Na nekoj u glavi televiziji,

I kao da tebe uopšte brine

Što te dodiruju kada me neko dodirne.

 

I kažem ti potpuno glasno:

– “Jebi se,

Jebale te zanosno i nestrasno,

Dugo,

Pa ponovo ispočetka,

Sve te tišine

Zbog kojih ne mogu da ti zinem

O tome kako sam.

 

Kao da tebe uopšte brine

Što kao besno pseto

Duboko u šanac prilegnem,

I jebale te sve te tišine,

I udruženo svi moji nemiri,

I ne znam zašto me dosada nisu

Već bestraga odveli šinteri.

 

Kada mi nedostaješ, ja vreme kao traku premotam, i viknem iz petne žile:

– “Jebale te sve te tvoje tišine”.

 

Autorka: Jelena Vujičić Ederlezi

Fotografija: weheartit.com

ederlezi.blacksheep.rs