03 jun Jastuk

Ako se ikada upoznaš sa mojim jastukom

nadam se da će on zavernički ćutati na sva pitanja tvoja,
jer šta ako sve istrljtlja, izblebeće,
ako o sebi u meni
saznaš sve, ali baš baš sve?
Sramota me je da priznam,
al svako pero unutar njega
pozna ti lik,
ime ti izgovara ko štreber pesmicu za pet,
i kada ja zaboravim koliko dana je prošlo
uvek me neko od njih ubode i nanometarski precizno
u nedelju
u dan
u sat
u minut
u sekund,
ma,
u milisekund
koliko je svega prošlo obavesti,
podnosi tačan izveštaj,
i ja šta ću, zaćutim,
zaćutim,
a oni cokću,
toliko cokću da se osećam ko na času geografije u osmom razredu – nemam odgovor na postavljeno pitanje,
najradije bih rekao „Ne znam, dajte mi jedan!“
i seo nazad na svoje mesto dok profesorka traži novu žrtvu,
al eto, ništa od toga – biću po ko zna koji put na tapetu
sa svih strana oko moje glave će leteti pridike ko zvezde padalice,
nazivaju me klipanom,
slabićem,
ženskim petkom,
budalom,
pertlom svezanom čak,
i zar stvarno misliš da ću vaš susret doživeti bez strepnje i jedno osamsto nervnih slomova?
Užasavam se tvojih mogućih pitanja u rafalu,
koliko već misli na
mene,
kakav je kad mu se javim, a kakav kad me nema,
da li me je u mislima grlio i stezao uz sebe,
uspavljivao se dok su nam ispreplitana tela postajala senke na plafonu,
usnama spajao mladeže, baš skroz, baš sve, od glave do pete,
gledao dok spavam, očima pomerao kosu sa čela,
jutrom prvi ustajao, donosio mi kafu zaslađenu s poljupcem u krevet,
znam te, sve to
pa i još puno toga bi ti pitala,
ponosob, pero po pero bi završavalo na tvojim malim dlanovima,
i svako od njih bi me odalo,
prodalo za jednu jedinu buru sa tvoje donje usne,
izdalo bez da trepne
tajnu za tajnom o tebi u meni,
sve ono što sanjam
sve o čemu maštam
sve što iz dana u dan snažno želim,
zamisli stvarno
jednom se upoznaš sa mojim jastukom
i sazņaš baš sve o tebi u meni,
i ja se pretvorim u zrno maka
dok oko tebe blebeće i obleće perije iz moga jastuka.

Autor: Stevica Rajčetić

Fotografija: weheartit.com