Znaš zašto si jaka?
Zato što nemaš,
pred kime da budeš slaba.
Ne znaš da se slomiš,
među slomljenima.
Ni da ih sastaviš,
ne možeš,
dok rastavljeni,
ne primećuju,
kako im duša
niz grudi curi.
Plakala bi pred njima,
a oni da plaču,
ne umeju.
Jaka si,
jer je lako,
od tebe biti slabiji.
Ti ne osuđuješ,
ne kritikuješ,
ne ocenjuješ,
obezvređene.
Ne upoređuješ se sa onima,
koji samo upoređeni,
među sobom postoje.
Ne objašnjavaš im,
čime prazninu da popune,
dok im iz očiju zjapi.
I oslepeli,
ništa, osim sebe,
ne vide.
Jača si,
jer od slabih,
slabija ne možeš biti.