Ja ću uvek reći da sam okej

23. novembar 2018.

– Kako si? – okej sam.

I ja ću uvek znati

Da se iza tog lakrdijaškog ‘okej’

krije vrisak na ljude, na svet, na društvo,

na nepravdu među zidinama grada,

na trgovima, širokim i okićenim,

koji svojim konfuznim bojama

prikrivaju mrak u glavama ljudi,

u domovima, na bulevarima

koje svetle veštačkom svetlošću,

čijim ulicama prolaze

veštački ljudi,

sa veštačkim osmesima,

pogledima,

trepavicama,

bezdušnim srcima i slepim očima i ustima koje govore gadosti.

I kad me opet pitaju kako sam,

neću ih slagati i reći ću:

dobro sam,

 

jer ja jesam dobro,

jer taj grad nije moj,

jer ti ljudi nisu moji,

jer ne postoje lampice onih boja koje ja imam u glavi,

i nema mraka osim senki drveća u šumama, kroz čije granje pleše Sunce sa prašinom –

prašinom koja se u meni

nikad neće slegnuti;

to je zvezdana prašina čiji dom sam napravila u sebi stvorivši joj nov svemir u kom se pleše,

jede crna čokolada,

gleda u oči onaj koji se voli,

glasno govori i smeje

i zaboravi na grad

nego se ode na selo

-jer tamo ima mira-

Kad me pitaju kako sam, ja ću uvek reći da sam okej.

Autorka: Sara Stepanović

Fotografija: weheartit.com