07 jan Između života i smrti

Još jedan mali tren i suze će proći. Isteći će iz svog dubokog korita i krenuti niz planine nošene emocijama bola. Zadržaće se kratko u klisurama očaja, a zatim osušene vremenom blagog osmeha ispariti sa lica devojke.

Slike će izblediti vremenom košmara. Ostaće samo nejasni obrisi njegovog lica, taman toliko vidljivi da oštrina bola strese nežno telo pri svakoj pomisli na provedene dane u čekanju. Ostaće u vazduhu zadah izgovorenih ružnih reči, a viku i nemerljivo visoke tonove preneće ptice u daleke krajeve putujući ka sreći.

Podrugljivi pogledi zameniće osmehe na licima prijatelja. Otvoriće se još jedna nova, nepoznata stranica ispisana jasno vidljivom krvlju žrtvovane mladosti. Utihnuće vetar sreće, a sunce radosti će zaći po poslednji put.

Vremenom, devočin osmeh će zarobljen ostati u grču isčekivanja i strahu od pitanja „Da li je moglo biti bolje!?”

Istopiće se i poslednja bora, uho će ogluveti, reči ostati u grlu, ali korito suza neće presušiti. Devojčina patnja penjaće se na vrhove sveta, obrisima svojim ostaviće traga na kamena srca dalekih ljudi, ispijajući nežno i polako svaku lepu misao i osećaj topline.

Šireći se kao kuga u svaki kutak bića njenog, izjedaće joj lepotu duše i smiraj srca njena.

Ne tražeći pomoć, oči umorne od suza sklapaće se same i tonuti u ponor. Devojčinu dušu milovaće ruke samoće srdeći se na svaki pokret ka lepom.

Ostaće ruke umočene u strah, pogled upućen daljinama, uho naviknuto na očaj i tanka duša poput niti koja je deli između života i smrti.

Autorka: Lidija Huk

Fotografije: favim.com