26 maj Ivan Kačavenda: „Lepe reči su za ružne dane“

On ne voli ograničenja i uvek ide do kraja. Upoznajte talentovanog muzičara Ivana Kačavendu.

Ivica je ime, imenica. Postoji već neko vreme. Ko je Ivica? Šta je Ivica? Gde je Ivica?

Da, da. Pa ivica je prostor. Kad dođeš do ivice, nema dalje. Ili padaš ili učiš da se održavaš ili bežiš nazad. Lepo je i dobro ponekad doći do ivice. Vidiš gde si i kako si. Ali to je i ime. Nacionalisti bi rekli da je hrvatsko. Meni je baš drago da jeste. Ne volim takva ograničenja. Ja sam Ivica i volim da idem na ivicu.

Pre dve godine si objavio prvi album Ivice „Lepe reči su za ružne dane“ za koji si veći deo poslao uradio samostalno. Ubrzo je usledio i spot za pesmu „Introvert“. Čini mi se da u svemu što ostvariš ostavljaš jak lični pečat. Nema „šminke“. U tekstovima i muzici su naglašena osećanja i preispitivanja, ali postoji i komentarisanje okruženja. Šta za tebe znači pisanje, komponovanje, sviranje? Šta je početni impuls, a šta cilj?

Cilj je da iznesem iz sebe sve što me okupira. Bilo da je to osećaj, misao, stanje, mržnja, ljubav, frustracija, neizdrž… bilo šta. Ali ne mogu bez neke vrste angažmana. Moram da komentarišem stvari oko sebe i u sebi. Ali to je vrlo slično. Ja sam deo spoljašnjeg sveta sa svojim unutrašnjim svetom. Tako nešto.

Zbog ličnog tona moglo bi se pomisliti da je glavna karakteristika tvog izražavanja: ogoljenost. Međutim, šta je istina?

Pa to je istina! Radim na tome da uvek idem do kraja u nekom osećanju, npr, ako se već bavim nekim osećanjem. Da se ne lažem i ne ulepšavam. Ja bih povraćao na sceni ako mi se povraća. Taj sam. Mislim, nikad nisam to radio, ali sam se osećao tako.

Ako su „lepe reči za ružne dane“, da li su „ružne reči za lepe dane“?

– Može kako hoćeš. Imaš reči, imaš dane. Pa ti sad odluči šta ćeš. Budi pametan. Ali budi i dobar prema ljudima koji to zaslužuju.

Pošto smo kolege po književnosti, verujem da je ona veoma bitan deo tvog života. Nastupao si i na večerima Pesničenja. Koliko je lirika sastavni deo tvog kreativnog rada i inspiracije? Imaš li pesničke uzore?

Hmm. Nemam baš uzore u književnosti. Ali postoje stvari koje volim. Ili možda pre LJUDI koje volim. Baš zato što su radili neke stvari u vreme kad niko to nije radio. Crnjanski, na primer. On je bio pravi panker kad je pisao Liriku Itake. Garant bi svirao (ili pevao!) u nekom pank bendu da je bio klinac 80-ih. Volim sve ljude koji preispituju učmale ustaljene tzv. vrednosti većine. Pravi odnos prema svojim korenima je kad ih počupaš. To mi je super. Naravno, ako je korenje loše ili zarazno.

Minimalizam je bitna odrednica tvog stila i estetike. Tekstovi pesama kad-kad deluju hermetično i nerazaznatljivo do kraja, a ponekad jednostavno i jasno. Da li je manje više, ili je manje-više u pitanju način izražavanja?

Less is more! Imaš malo, a ni ne znaš da imaš mnogo. Uh, kako zvučim mudro sad! Ali tu je negde istina. Volim tako da mislim.

„Lepe reči su za ružne dane“ je bio akustički nastrojen, ali novim singlom i spotom „Moram biti bolji“ si napravio izvesne promene. Kantautorski pristup si pomerio ka „bendovskom“. Sada je prisutna distorzija, kao i „življi“ ton u muzici. Kako je došlo do ovih promena? Šta nam one nagoveštavaju?

Da sam se ja, kao i ti, promenio. I menjam se još uvek. I sutra ću biti neko drugi. Bar za neku misao drugi. Ili za odgledan film. Ili preslušan neki album.

Imaš najavljena dva nastupa u bliskoj budućnosti. Prvi je 30-og maja u Malom klubu Doma omladine Pančevo u okviru promocije Rukopisa, a drugi 8-og juna u kultnoj Močvari u Zagrebu. O kakvim manifestacijama je reč, i da li postoje još neki planovi za nastupe u skorije vreme?

Pa da. I Rukopisi i Pesničenje bave se književnim stvaranjem. Nikako da pobegnem od književnosti! Plan je da sviram što više. Svaki dan u sobi sviram. Još uvek se komšije nisu bunile. Mada možda su i oni na ivici.

Zbog čega je Ivica crna ovca?

Nisam ja crna ovca! Moja vuna je lepa i mekana.

[tube]http://www.youtube.com/watch?v=Xbm7Dy8HQrA[/tube]

Marko Nikitović