04 okt Ivan Ković (Outsider): Insajder u filmskim hitovima

Ivan Ković, poznat i kao Outsider, tvorac je i urednik bloga Filmski hitovi. Neformalnost u izrazu i stalna komunikacija sa čitaocima čine prepoznatljivim ovog filmofila blogera.

 Kako si došao na ideju da pišeš blog o filmovima?

Čitao sam blog Davora Timotića i bio sam oduševljen kako čovek može učiniti film primamljivim za gledanje samim pisanjem o njemu. Dopalo mi se i da čitam mišljenje o filmu. Iskreno, nisam nikada posebno voleo da čitam o filmovima, dok se nisam susreo sa tim blogom (današnji blog Knjiga Satera Kejna http://bookofsuttercane.blogspot.com/). Kada je on prestao sa pisanjem, pomislio sam da možda mogu učiniti istu stvar, tako da su Davor i njegov rad uzrok zašto sam počeo da radim ovo što radim. Drugi razlog je to što volim da diskutujem o filmovima, a kako nemam baš puno poznanika koji redovno prate sedmu umetnost, na ovaj način sam želeo pronaći ljude sa kojima bih pokrenuo diskusiju.

 Kojim kriterijumom se vodiš pri odabiru filmova koje ćeš komentarisati?

U početku sam se trudio da to bude nešto što je hit i što je aktuelno. Kasnije sam pazio da to budu filmovi koje je najviše ljudi odgledalo. Danas imam drugi pristup. Gledam ono što mi se gleda i gledam ono što mi čitaoci preporuče. Na blogu postoji anketa gde čitaoci na nedeljnom nivou biraju film koji žele da komentarišem, a koji su oni preporučili.

 Stil tvojih recenzija je prijateljski, razgovoran, obraćaš se čitaocima sa „braćo i sestre“. Često u okviru recenzija iznosiš lične stavove o određnim društvenim pojavama. Zašto si se odlučio za takav stil?

Kada je blog dobio maha, kada je pristigao i lep broj čitalaca, mnogi su smatrali moju reč za autoritet, što mi nikako nije bio cilj. Želeo sam da izjednačim vrednost mog i  mišljenja čitalaca, jer jedina razlika između nas je to što ja prvi iznosim mišljenje i što sam blog ja pokrenuo. Zato im se obraćam prijateljski,jer nisam ništa drugo do lik koji gleda filmove i piše svoje viđenje istih. Mi smo tu jedni za druge, da svako od nas iznese svoja zapažanja i impresije o filmu, da pomogne nekom drugom da uvidi ono što je možda propustio. A „braćo i sestre“ je i na neki način odavanje počasti Paklenoj Pomorandži.

Kada u komentaru na film izrazim stav o nečemu, moram i da ga branim, a to je najlakše raditi primerima iz života. Druga stvar zbog koje iznosim stavove je što želim zdravu diskusiju na blogu. Želim da podelim neka razmišljanja sa ljudima, ali uvek se trudim da to povežem sa filmom. Takođe, time želim da pokažem da su svi podložni kritici, pa i kritičari. Uvek se setim jednog studenta koji je napao Dobricu Ćosića, kritikujući i njega kao osobu i njegove knjige. Čovek je dobio neverovatnu podršku. Sutradan je rekao da nije pročitao ni jednu Dobričinu knjigu. I čime onda on brani svoj stav?

Da li si se susretao sa negodovanjem profesionalaca ili čitalaca o tvom radu?

Da. I dan-danas se susrećem. Postoje tu dve vrste ljudi. Prva je ona koja obrazloži stav, pa me natera da se zapitam da li sam možda nešto propustio u filmu, da li sam pogrešio u kritici. Na taj način sam i dosta naučio o filmu, jer dobro obrazložen stav koji se kosi sa mojim mišljenjem me natera da stvari gledam i iz drugog ugla. Dešavalo se i da shvatim da sam napravio veliku grešku kada je neki film u pitanju. Druga vrsta ljudi koji negoduju su ljudi koji ne umeju da obrazlože svoj stav. Oni ne brane film koji sam kritikovao argumentima o filmu, već je njihov odgovor da nešto sa mnom nije u redu jer ne mislim kao oni. Ako su vređanja previše vulgarna, to ne objavljujem, ali neretko me nasmeju, pa objavim i takvo „razmišljanje“. Na sreću, takvi brzo napuste blog.

 Smatraš li da su recenzije filmova rezervisane isključivo za profesionalne kritičare?

Uz sve dužno poštovanje profesionalnim kritičarima, ne vidim zašto bi recenzije bile samo njihovo pravo. Ako, na primer, uzmem da pročitam mišljenje jednog Kjubrika (Stanley Kubrick) o nekom filmu, da li to znači da razmišljanje čoveka koji je napravio takva remek-dela poput A Clockwork Orange ,2001: A Space Odyssey, Eyes Wide Shut  itd. nije relevantno zato što on nije profesionalni kritičar? Mislim da je to samo stvar onoga što ti vidiš u filmu i što želiš da vidiš. Postoje filmovi koji su generalno loši, ali mi „leže“ i lako ću naći razlog da ih branim. Postoje i filmovi koji su klasici i priznata remek-dela, ali za mene oni nemaju vrednost. Sve je to subjektivno. I sami profesionalni kritičari se ne slažu između sebe – da li to znači da neko od njih nije dovoljno dobar? Nije svaki film za svakoga i ne gledamo svi isto na bilo koji film. U tome i jeste lepota iznošenja mišljenja o filmu. Uvek možeš da otkriješ nešto novo.

 Da li blog reprezentuje tvoje znanje iz oblasti filma ili te je pisanje bloga motivisalo da proširiš svoje znanje?

Kada sam počeo da pišem, moram da priznam da je moje znanje o filmu bilo krhko. Vremenom, kako sam gledao sve više filmova, uviđao sam mnogo šablona, koji su smanjivali kvalitet nekih filmova koje sam smatrao vrhunskim. Kada posle svega toga pogedaš nešto drugačije, počneš da ceniš majstore poput Linča (David Lynch), Bergmana (Ingmar Bergman), Polanskog (Roman Polanski) itd. U početku sam imao problem, jer sam tražio da mi sve bude nacrtano i jasno. Kasnije te film pokrene da razmišljaš, da analziraš svaki detalj, da ga pogledaš po nekoliko puta i uvidiš njegovu veličinu. Naravno, za sve to treba da zahvalim i čitaocima koji su mi pomagali da otkrijem vrednost nekih filmova i što su me naterali da volim film zbog filma, a ne zbog zabave koju on donosi.

Zašto daješ ocene filmovima? Da li su one promenljive?

Dešava se da neprstano kritikujem film koji uopšte nije loš. Ali ako je mana karakterističnija, moram više da se vežem za nju i pišem o njoj. Recimo, kada sam pisao o Dark Knight Rises, uglavnom sam kritikovao, a zapravo je to sasvim solidan film. Morao sam da se baziram na mane tog filma jer su neoprostive. Da nisam ocenio taj film, ljudi bi mislili da je užasan. Takođe, film ocenjujem u okviru onog što predstavlja. Ne mogu da se porede različiti žanrovi. Osmica kojom ocenim dramu ne znači da je ta drama lošija od komedije koja je dobila desetku. Ocene sam morao da objasnim, jer su me nervirali komentari „zašto si ovom dao ovu ocenu, a onom onu“. Umesto da komentarišu film ili da daju drugačije mišljenje, ljudi su komentarisali ocenjivanje, što je besmisleno. Upravo zbog toga sam omogućio da svaki čitalac može da oceni film. Ocena jeste promenjiva, ali to se zaista retko dešava. Jedino kada se vratim na početak, na starije postove, desi se da uvidim da sam pogrešio sa ocenom, ali sve se to da popraviti.

Kakvi su ti dalji planovi? Možemo li očekivati neke promene na blogu?

Imao sam dosta zahteva da pravim top-liste, što mi se nikako ne dopada. Prvo, uvek bih nešto zaboravio dodati u te liste, pa bi izbila diskusija zašto tu nema nekog filma. Drugo, vremenom su te liste promenljive, i to ih čini besmislenim. Što se tiče promena u sadržaju bloga, moja ideja je da pišem o čuvenim ulogama i takvi tekstovi bi izlazili u nastavcima. Recimo, pet uloga po tekstu i moj komentar na svaku od njih. Razmišljao sam i o tekstovima gde bih pisao o čuvenim rečenicama iz filmova, ali o tome još odlučujem. Naravno, svaki predlog čitalaca je dobrodošao. Druge promene se tiču izgleda bloga. Svojevremeno sam obrisao preko 250 postova jer su zaista bili jadni. Prvo sam počeo da povremeno popravljam tekst po tekst, ali previše je bilo tu loših tekstova i procena. Jedino logično rešenje je bilo da sve to obrišem. Taj proces je skoro završen, ali ću se još neko vreme baviti starim tekstovima i videti da li će još neki biti uklonjen. Takođe, u toku  je dodavanje domaćih naslova za komentarisane filmove, IMDb ocena i dodavanje žiga na slike na blogu, kako bi sve to izgledalo malo profesionalnije.

 Zašto si ti crna ovca? 

Roker među narodnjacima, ateista među religioznima, debeo među mršavima, bradat među obrijanima, outsider.

Đurđica Zec

http://filmskihitovi.blogspot.com/