25 feb Ispitna pitanja

Ponekad poželim da život dolazi u paketu sa ispitnim pitanjima. Bez udžbenika i uputstva za korišćenje, samo ispitna pitanja – pa ti prevrći i okreći i otkrivaj sam rešenja. Ali sa pitanjima, sa nekim znakom – šta je važno.

Život se čini kao neka jednostavna mašina, kad rade svi delovi, radi i cela naprava. Nema brundanja, kočenja, praznog hoda. Samo radi. Kad si ćovek, radiš i bez funkcionalnih delova. Samo “šljakaš” ili prosto ne obraćaš pažnju na sva ona neštimanja.

Dok se ceo ne ukočiš.

U mestu ili životu.

Nedavno sam čula dve mame u parku kako razgovaraju.

– Ozbiljno, danas svaka budala može da studira!

– Danas svako može da bude šta hoće, zapravo. Evo, pogledaj onu tamo. Kažem ti, danas svako može da bude majka.

Pogledale su u pravcu žene koja je stajala nemoćna sa uplakanom bebom u rukama, dok ju je za rukav vukao histerični trogodišnjak. Videlo se da je više uplašena od oba svoja deteta. Mogla sam da joj čujem misli: “Što li sam izlazila iz kuće uopšte? Zašto sam došla na ovo igralište?!”

A ove dve su i dalje komentarisale.

 – Ne znam što dovode ovako malu decu na igralište, stvarno? Mislim, je l’ ja treba da gledam svoje dete ili da pazim na njihovu decu?!

– Jao, jeste! I ja imam takav osećaj! Uzmu bebu, a ovo starije puste među stariju decu i ne gledaju ga! Pa je l’ ja da ti čuvam dete?

Pa smeh između dva dima. Pa gašenje cigareta ispod klupice. Usred dečjeg igrališta. Jer svako danas može da studira, bude majka i osuđuje druge!

Svako. Ključna reč.

Jer danas svako može da bude sve što poželi – ali je pitanje KAKO to BUDE. Svi imamo svoje načine, svoje putanje, svoje odgovore ili lutanja do odgovora. Uvek sam se pitala zašto neko ko može da bude šta god izabere da bude onaj koji komentariše postupke drugih. Da izabere da baš to komentarisanje bude njegov postupak.

Malograđansko gaženje kroz život i svet, i to danas kad te Internet može odvesti gde hoćeš. Npr. možeš da vidiš Barselonu ili da pišeš za marokanski modni list, a ti čitaš lokalne novine i pišeš uvredljive komenatare o suknji neke radnice u pošti.

Ponekad poželim da život dolazi u paketu sa ispitnim pitanjima. Bez udžbenika i uputstva za korišćenje, samo ispitna pitanja – pa ti prevrći i okreći i otkrivaj sam rešenja. Ali sa pitanjima, sa nekim znakom – šta je važno.

Bez besmislica, bez ometanja i gubljenja vremena i snage. Samo život. Ono pravo. Dragoceno.

Tako da – kako god odgovorio, ispit položiš.

Autorka: Srbijanka Stanković