15 jan Intervju sa Anom Kraš

Upoznajte se sa Anom Kraš – dizajnerkom nameštaja, fotografkinjom, slikarkom, ilustratorkom i modelom. Svi njeni radovi imaju sličnu estetiku, a opet su sasvim jedinstveni.

“Pristup koji se provlači kroz sve moje radne aktivnosti je da sačuvam spontanost i igru. Naravno, neki projekti traže studioznost, a to je takođe deo koji jako volim. Najvažnije mi je da mi rad bude zabavan i da zato uvek želim još i još. Iz tog razloga nisam fokusirana na jednu oblast, jer mi raznolikost čini rad još uzbudljivijim.”

“Moja primarna polja rada su dizajn predmeta, crtanje, slikanje i fotografija. Te tri stvari radim paralelno, ali svaka oblast ima svoju dinamiku. Fotografija oduzima najmanje vremena, jer je vezana za trenutak, a dizajn nameštaja je dug proces.”

Ana je rođena 1984. u Beogradu, gde je i završila Univerzitet primenjenih umetnosti. Na poslednjoj godini studija učestvovala je na izložbi nameštaja u Milanu, gde je prikazala svoj diplomski rad “Hug chair”. Naredne godine je na istoj međunarodnoj izložbi učestvovala sa nekoliko svojih projekata i tada je više ljudi iz industrije primetilo njen talenat. Mediji su se zainteresovali za njen rad i lančanom reakcijom njeno ime postalo je prepoznatljivo u svetu dizajna.

Neko vreme radila je sa sedištem u Beogradu, a u zavisnosti od projekta putovala je i radila po Evropi. “Jako volim Beograd, ali na žalost u Srbiji nema prostora za moju profesiju. Ne bih mogla da radim ono što želim da radim, ne bih mogla da napredujem i morala bih da pravim velike kompromise.”

Zrenjanin krasi mural koji je oslikala u okviru projekta kojim je pokušano da se ukaže na neophodnost decentralizacije umetnosti u Srbiji. “To je bila divna inicijativa, nadam se da će se nastaviti. Toliko je talentovanih ljudi u Srbiji, toliko zgrada – treba svakome dati poznatu zgradu da iscrta. Taj projekat je lep primer kako sa jako malim budžetom može da se napravi korak u tom smeru.”

Karijera je Anu odvela prvo u Los Anđeles, a potom i u Njujork gde je oformila svoj studio.

“Njujork me podseća jako na Beograd, kao neki Beograd u kom sve može da se desi, zato što ima novca i ljudi su jako radoznali.”

“U Njujorku ume da bude teško, jer ima jako puno ljudi, jako puno talentovanih ljudi. Mislim da je za dizajnere problem velika konkurencija i kako početi nešto. Ja, na sreću, nisam došla u Njujork na taj način, jer sam već imala svoj posao dovoljno razvijen da nisam morala da se borim za neko svoje mesto, već sam to svoje mesto donela sa sobom.”

Svetsku slavu stekla je zahvaljujući svojim ručno rađenim, unikatnim bonbon lampama. “Ključ mog uspeha do sada je u tome što jako puno i vredno radim. Radim na puno stvari paralelno u svakom trenutku. Sve me pokreće na neki način jer sam jako radoznala i volim da posmatram sve oko sebe. Raduje me kada vidim da se moj rad dopada vrlo različitim ljudima.”

Ana ističe da nema projekat kojim se najviše ponosi, ali postoje projekti kojima je više zadovoljna od drugih. “Što se nameštaja tiče, najdraža mi je “Hug” stolica, možda zato što je to bio moj diplomski rad i prvi predmet koji sam izvela u pravoj materijalizaciji. Bonbon lampe su mi takođe veoma drag projekat.”

Ana je osoba koja neprestano istražuje, kreće se u različitim disciplinama i stalno iznenađuje. “Tako je zabavnije, a meni je jako važno da mi je rad zabavan jer me to čini srećnom.”

Kao što se kreće u različitim medijima i kao što je karijeru gradila u različitim državama, Ana smatra da su različitost i eklektičnost njene glavne odlike. “Ne mislim da sam ni crna ni bela ovca. Ja sam crno-bela.”

Marina Prohaska

Fotografije: anakras.com , Mural u Zrenjaninu fotografisala Marina Prohaska