07 okt Intervju: Jovan Kolarić

Glavni protagonista filma „Artiljero”, Jovan Kolarić, ispričao nam je kako je zakoračio u svet glume, ko mu je postao prijatelj i kakvi su njegovi dalji planovi.

Ispričaj nam kako si dobio ulogu Malog, koji je glavni lik filma „Artiljero”?

Tu ulogu, odnosno poziv na audiciju, dobio sam od komšije za koga zapravo nisam ni znao da je jedan od naših najboljih scenarista – Srdja Andjelić. I to na jedan „komšijski” način. Sreo me je ispred svoje zgrade i pitao da li sam zainteresovan da glumim u filmu, na šta sam ja, naravno, odgovorio sa DA i pitao o čemu se radi.  On mi je ispričao priču o glavnom junaku koji navija za Zvezdu i o njegovoj želji da vrati Vidića u Zvezdu. Nekoliko trenutaka posle saopštio mi je da se radi o glavnoj ulozi, što me je šokiralo, ko bi očekivao tako nešto? Pristao sam, razmenili smo brojeve telefona i rekao je da će se javiti kroz mesec dana, kako je i bilo. Išao sam na audicije i moram da priznam da sam na početku bio veoma loš, ipak nemam nekog glumačkog iskustva, ali Srdja, zajedno sa Rašom Andrićem, koji je bio od velike pomoći, objasnio mi je kako to sve treba da izgleda, upoznali su me sa likom, naučili me da glumim 🙂 i svi smo bili zadovoljni.

Da li si ikada zamišljao da ćeš se baš ti naći na filmskom platnu?

Naravno, zašto da ne, šta ima loše u tome biti dobro plaćen glumac, ali sam ipak odlučio da nastavim putem kojim sam krenuo i posle završetka Arhitektonske škole upisao sam arhitekturu. Volim arhitekturu i mislim da bih uživao baveći se time u životu, ali potajno razmišljam i o glumi. Nadam se pozivu za još neku ulogu i tome da se ponovo oprobam u glumi.

Prvi projekat i saradnja sa velikim imenima naše kinematografije.

Pre svega velika je čast imati priliku stati u kadar sa tako velikim imenima, a takođe su mi mnogo pomogli da posao uradim kako treba. Sa tako dobrim glumcima i vi ste bolji glumac.

 Film „Artiljero” govori o ljubavi prema klubu. Misliš li da zaista postoje pravi ljubitelji sporta u Srbiji? Koliko politika utiče na sport?

Ljubav prema klubu koja se prikazuje u filmu ne bi mogla ni da se prenese na platno da ona zaista ne postoji. Samo pogledajte Maraknu, na utakmice Crvene Zvezde dolazi i preko 40. 000 ljudi i za to su zaslužne Delije, koje održavaju klub u životu. Za svakoga su stadioni otvoreni, nikom se ništa neće desiti, čak će uživati u navijanju. A što se politike tiče, mislim da ljude koji imaju bilo kakvu funkciju, a nije im u interesu uspeh kluba već sopstvena zarada, treba smeniti.

Reci nam nešto više o Jovanu Kolariću pre i posle filma? Šta se promenilo?

Pa ja se trudim da me ne ponese slava, trudim se da ostanem „isti”, a zanimljivo je to da me neverovatan broj ljudi prepoznaje na ulici, u autobusu, u vozu, na pripremama, zaista svuda, i prijatan je osećaj.

Da li ima novih ponuda u svetu glume i kakvi su tvoji planovi za budućnost?

Kao što sam rekao, planovi vezani za glumu su ostavljeni po strani, a bio je već jedan poziv za seriju „Odeljenje”, ali, nažalost, nisam uspeo da dobijem ulogu.

Koji je tvoj hobi?

Pored arhitekture, već deset godina se bavim mačevanjem i do sada sam imao, mogu reći, uspešnu karijeru i nadam se boljim rezultatima na međunarodnim takmičenjima. Uskoro ću postati trener.

Postoji li neki film, glumac ili uloga koji su ti najdraži?

Filmove obožavam, horore pogotovo, a od skoro sam počeo da gledam serije i mogu da izdvojim „Boardwalk empire”, koju trenutno gledam.

Na snimanju  „Artiljera” zakoračio si u svet glume, upoznao si mnoge ljude iz te sfere. Da li ti je neko postao priajtelj?

Za vreme snimanja vi živite sa tim ljudima, a kod kuće samo spavate. Oni su vam druga porodica i zaista je takva atmosfera. Ostao sam u kontaktu sa nekoliko njih i veoma su mi dragi.

Zbog čega si ti crna ovca?

Zanimljivo pitanje i mislim da sam crna ovca iz više razloga – najmlađi sam od tri brata, tako da meni uvek ostaje sve ono što niko neće da uradi, a u svom društvu se jedini bavim sportom.

Miloš Stepanović

Fotografije: facebook.com