27 jan „Inspiriše me izazov da energetski osetim osobu koju treba da našminkam”

„Odazivam se brojnim pozivima na događaje koji imaju elemente vrednosti koje pratim i u privatnom životu, a to su kultura i humanost.” – Vesna Lazarević, mejkap artist.

Kako je počela Vaša karijera u svetu lepote?

U mom životu oduvek postoje dve ljubavi: engleski jezik i rad sa bojama. Uspela sam da ostvarim svoj san i otvorim svoju agenciju za prevode i držanje časova. U neposrednom kontaktu sa mladima sam shvatila da mogu svoju kreativnost izraziti i kroz rad sa bojama u oblasti šminke (mejkap). Pohađala sam brojne kurseve, sate i sate provela gledajući tutorijale i manje ili više uspešno viđene ideje sprovodila prvo na sebi. U skladu sa značenjem naziva agencije – ALL-IN-1, sjajno je što mladoj osobi mogu da ponudim rad i na unutrašnjem i na spoljašnjem usavršavanju. Jedno ne mora da isključuje drugo, iako je to, nažalost, veoma prisutno. Devojka ne mora biti ili pametna ili lepa. Kontinuiranim ulaganjem u sebe može biti ne samo oba, već i mnogo, mnogo više.

Šta za Vas znači biti mejkap artist?

Za mene to prevashodno predstavlja oslobađanje kreativnosti, praćenje unutrašnjih pulsacija, šarenilo boja i nasmejan svet, uprkos svemu što se zbiva, barem u tih sat-dva, koliko provedemo zajedno. Predivan je osećaj kada se klijent pogleda u ogledalo i kada uočim onaj smešak zadovoljstva, iako je često nama ženama teško udovoljiti. Satisfakcija koju dobijam iz ovog posla, a koja je obostrana, ne može se izraziti samo novčano. Osećaj kvalitetno sprovedene ideje poznat je umetnicima.

Radili ste na brojnim projektima. Koji biste izdvojili i zbog čega?

Odazivam se brojnim pozivima na događaje koji imaju elemente vrednosti koje pratim i u privatnom životu, a to su kultura i humanost. Svaki od njih ima posebno mesto u mom srcu, ne samo u karijeri, ali najnoviji, respektivno, jeste otvaranje Galerije „Art Room” 23.12.2013. godine. Tamo sam radila mejkap na poziv perspektivne i nadasve kvalitetne osobe i dizajnerke Marine Mićanović. Izdvojila bih i humanitarnu reviju venčanica u Nišu, koja je održana 10.01.2014. godine, na kojoj se prilog od ulaznica skupljao za decu bez roditeljskog staranja iz Doma „Duško Radović”. Zašto Niš? Ne moramo biti geografski blizu da bismo imali potrebu da pomognemo. Ne moramo imati veliki budžet da bismo napravili barem malu razliku – koliko ko može.

Da li pratite trendove ili promovišete sopstveni stil?

Profesionalnost i samokritičnost koju posedujem me obavezuju da pratim trendove. Naprosto je nedopustivo ne znati šta se dešava u svetu, bez obzira na sve limite i poteškoće sa kojima sam ovde suočena. Kada sebe šminkam, svakako pratim kreativnu ideju koju u tom momentu imam. Sjajna stvar mejkapa je što mogu da izrazim sve nijanse svog trenutnog raspoloženja. Kada radim sa klijentom, bilo da su u pitanju privatni angažmani ili revije na kojima učestvujemo kao timovi, retki su slučajevi u kojima postoji potpuna stvaralačka sloboda. Poštuje se želja naručioca posla. Jednostavno, sve ima svoje. Neke stvari ne priliče venčanju, kao što neke stvari ne priliče mladom, odnosno starijem licu. Neophodno je poštovati osnovna pravila teorije, struke i, što je najvažnije, estetike, a tu dolazimo do suštinske razlike između talentovanih i onih koji su kurseve završili diplome radi.

Šta Vaš rad čini jedinstvenim?

Volim da koristim masne i kremaste senke. Iako su nešto teže za kontrolu i prelivanje, obožavam da radim sa njima. Ne treba mešati teksture, ali sam, za potrebe svog rada, našla dobru kombinaciju sa senkama u kamenu i pigmentima. Šljokice su obavezne. Sve to čini jednu celinu. Za fotografisanja se radi mat senkama, jer odsjaj blica može izazvati utisak neurednosti.

Šta Vas inspiriše dok radite?

Kada je reč o samostalnom radu, inspiriše me izazov da energetski osetim osobu koju treba da našminkam. Klijent svakako izrazi svoju želju, ali ima mnogo toga što je podložno korekciji kako bi se dostigao sklad. Šminka na nekoj fotografiji je možda prelepa, ali devojke često ne razmišljaju o tome da možda te boje ili takav stil ne odgovaraju njihovom obliku oka ili lica. Zato smo tu da zajednički pronađemo rešenje. U krajnjem slučaju, najlakše je uraditi kako klijent traži, ali to može biti i kontrareklama, ako nisu ispoštovani osnovni principi estetike i proporcije. Kada je reč o timskom radu, inspiracija mi je finalni proizvod, kada svi damo sve od sebe, kvalitetno koordiniramo i dobijemo predivnu završnu sliku.

Šta je neophodno za jedan klasičan lep izgled?

Sklad, sklad i samo sklad. Svako od nas ima neki deo lica koji mu se najviše, odnosno najmanje dopada. Diskretno naglasiti lepo i diskretno prikriti manje lepo je, po mom mišljenju, ključ uspeha. U desetak minuta se mogu staviti tečni puder, puder u prahu, kontur-puder, hajlajter, rumenilo, senka i maskara. Opet se vraćam na – sklad. Negovana koža se podrazumeva. Važna je redovna hidratacija i ishrana kože, kao i piling lica.

Najčešće greške prilikom šminkanja su…

Najuočljiviji propust je nepravilno odabrana boja tečnog pudera, jer je površina koju prekriva najveća. Nijansa se bira na bočnom delu vilične kosti. Ukoliko ne možete naći odgovarajuću nijansu, mešajte dve. Nekome je možda lakše da korekciju uradi nijansom tamnijeg pudera u kamenu. Upamtite: svetliji ten možete potamneti puderom u kamenu ili bronzerom, ali ako upotrebite tamniji tečni puder, ne samo da će lice izgledati neuredno i neprirodno već on povlači i jače našminkane obraze i oči, što je daleko od lepog izgleda.

Kakvu šminku preporučujete za hladne dane?

Obavezna je hranljiva krema, koja dodatno hrani kožu u nepovoljnim vremenskim uslovima. Uglavnom se koriste svedenije kombinacije, svetliji puderi i ne tako žive boje na očima. Kada mogu da biram, u vezi sa trajnošću šminke, između fiksatora i providnog pudera u kamenu ili prahu – odlučujem se za drugo. Vrlo lako se popravlja. Fiksator se svakako koristi kada je potreban savršen izgled na fotografijama ili dugi niz sati, ali devojke često zaboravljaju da ako koža ne može da diše ka spolja (odnosno da posle određenog vremena prosija), ne diše ni ka unutra. Jedno lice imamo i treba da učinimo sve što možemo da ga sačuvamo.

Zašto sebe smatrate crnom ovcom?

Ne odustajem od tradicionalnih vrednosti, ma koliko one u današnje vreme nisu praktične. U stvari, odavno više nisu praktične. Nikada neću materijalno staviti iznad duhovnog, nezasluženi uspeh ispred lične satisfakcije. Nikada neću nekome podmetnuti nogu da bih negde stigla, ako to nije realan domet mojih kvaliteta. Svako od moje troje dece zna šta znače kultura, toplina doma, ljubav i podrška. Tu nema kompromisa. Sve što radim mora da ima neki nivo. Ne smatram da je nivo uslovljen raspoloživim sredstvima. Jedva sam čekala neko mesto na kojem mogu biti ono što zaista jesam – bez zagledanja, odmeravanja, ogovaranja  – jednostavno, ono što jesam, sa svim svojim manama i vrlinama. Projekat Blacksheep i ljudi okupljeni oko njega su zračak nade da nas još uvek ima. Velika je šteta što se ono što je, po mom mišljenju, normalno naziva „crnom ovcom”, a neke druge stvari se plasiraju kao trend i budućnost. Humanitarna žurka za decu iz Svratišta, koja je organizovao Blacksheep u klubu „Wait&Stay“, samo je jedan od primera kako toplina i osećaj za druge mogu rezultirati nečim predivnim. I nadam se da će nas biti više, i nadam se da ćemo se viđati češće.

Marija Ignjatović

Fotografija: Dušan Petković, Milan Rakić, Vesna Lazarević