14 dec Insert iz vatre

Dozvoli mi da

Skliznem, ne

Dozvoli da

Padam, nasloni

Svu

Težinu na

Liniju posred

Leđa, posve

Bez

Svesti, stopi

Se sa

Crvenom

Koja prekriva

Krevet, pokriva

Naša

Lica,

Uroni, dok

Ronim i

Tada uzmi

Moju glavu i

Kaži,

Onako najmoćnije kaži

Da me mrziš,

Pa

Pokazuj

Do

Jutra koliko me

Jebeno voliš… ne

Dozvoli mi da

Zastanem kad

Zagubiš

Misli, hodi

Sa mnom u još,

Hajde

Sa mnom u

Mnogo,

I još jednom i…

Dozvoli da

Slomim

Duh i

Pogubim trag

Dahu dok

Moja kosa petlja se

Oko tvojih

Malih

Prstiju,

Nasloniću se, mogu li

Sada

Da sakrijem

Svoje velike ruke, znaš

Sve dok

Kažeš ono što kažeš i

Onda više

Ne možeš da

Kažeš ništa.

Dozvoli da

Vidim tvoje

Zagrizene usne, dođi,

Dovedi me

Do onog

Mirisa koji ima samo

Tvoj vrat,

Dovedi, poneću

Sve

Svoje želje, zapravo

To je samo

Jedna,

To je

Beskrajna,

Neprestana,

Rastuća,

Prokleta

Želja za tobom,

Zbog koje

Zatim

Danima demonski,

Blaženo,

Nasmejano drhtim.

Autorka: Ariel Cemović

Fotografija: weheartit.com