09 mar Idiot

Ćale je urlao da ugasim svetlo,
u maloj sobi koju delim sa mlađim bratom,
– koji ti kurac nije jasan,
ustajemo ujutru,
moraš da radiš za maturski ispit,
kako planiraš da upišeš fakultet?! –
Čekao bih da ukućani zaspe,
a onda bih uzeo malu lampu,
ili bih koristio svetlo mobilnog telefona,
i čitao Džona Fantea,
dok alarm koji budi majku i ćaleta ne bi zazvonio.
Gutao sam Fantea,
nikada nisam toliko čitao,
dok mi ga jedan momak,
iz Kosovske Mitrovice nije preporučio.
Uživao sam i saosećao sa likovima,
poistovetio se sa Arturom Bandinijem,
osećao njegovu ljubav, patnju.

Mrzeo sam i mrzim kada mi ćale priča istu priču,
da mora da ustane u 5 ujutru,
i radi zbog mene,
i kako misli da ću raditi na džakovima,
jer lepo je što čitam i pišem i studiram,
ali bez novca ne može da se živi,
i videću kad crevca zakrče,
i kad stomak nema šta da izbaci kroz dupe,
mrzeo sam te njegove reči,
i samo sam još više čitao i pisao.
Zvali su ga profesori u mojoj srednjoj školi,
i rekli mu da sam jedan od pet idiota,
koji neće položiti maturski ispit,
jer čitam knjige na časovima,
i došao je besan u stan i svađali smo se,
još uvek razmišljam dokle bi to otišlo da nema majke,
koja bi stala između nas dvojice.
Pretio mi je izbacivanjem iz stana,
i uskraćivanjem novca,
ali ja sam čitao više i više i više.
Za sve njih bio sam idiot,
a nisu znali da sam genije,
i ja sam živeo dok su ostali samo učili.

Poslednji put pokušao je da me udari,
za porodičnim ručkom pre dve godine,
ali sam mu zgrabio ruku,
i mislim da mu je bilo jasno da toga više neće biti.

Do septembra ove godine,
imao sam jedan položen ispit,
i opet sam morao da slušam svaki dan ćaleta,
kako govori da me čekaju džakovi,
i kako će u oktobru biti gotovo moje studiranje,
i moraću da radim,
ali malo se zajebao,
jer sam sve teške ispite dao u roku od nedelju dana,
i ja nisam glup,
nego ne želim da izgubim život.
Dok su ostali samo učili,
ja sam živeo,
i sad me pitaju kako mi odjednom uspeva sa pisanjem,
i šta to sve te devojke vide u meni.
– Nije mi jasno, ti si ružan. –
A ti si glupi, beživotni idiot,
koji je dao sve ispite u roku,
i misli da će živeti posle fakulteta,
i tad će juriti udavaču da se oženi i živi SREĆNO.

Za sve njih bio sam idiot,
a sada dolaze na moja čitanja,
i pitaju kada će zbirka,
govore:
– nisi se šalio, hehe! –
a ćale mi jutro posle svakog čitanja priđe,
potapše me po ramenu,
i šaljivo mi kaže:
želim da znam koliki je moj deo.

Autor: Stefan Stanojević

Fotografija: favim.com