01 dec Hodočasnikova hronika

Davno mi je dojadio svet

i ljudi koji više

i ne pokušavaju da me razumeju.

Dosadila su mi sva isprazna

momentalna zadovoljenja

koja uvek sa sobom odnose deo mene,

a za sobom ostavljaju samo suze,

svrab

i glad

pa poslednju bitku vodim

sa svojim posmrtnim ostatcima,

na brdu gde sam se prvi put sankao.

Vraćam se

detetu u sebi

i molim ga

da se vrati iz ćoška podsvesti,

u koji ga je oteralo budjenje mojih mošnica

i pred njim odbacujem

požudu

i pohlepu,

a zauzvrat tražim samo još koje lepo sećanje.

Svaki put kada mu dodjem

on me samo pogleda

i ode još dublje u mene,

a ja zatim odem u svet,

nadajući se lošoj imitaciji detinjeg smeha.

Krug samopovredjivanja se tako nastavlja,

sve dok ne priznam sebi

da mi dušu niko ne može vratiti,

jer sam je prodao nakazama

koje me svakog jutra izvlače iz kreveta.

Jednog dana,

svakodnevni porazi će me ubiti,

ali do tada me na nogama drži

vera u dolazak srodne duše

koju sam izvajao

od uspomena iz detinjstva.

Autor: Damjan A. Unčević

Fotografija: favim.com