28 avg HIPERBOLA

Prvijenica moga oca
izlazi svakog jutra
na strijeljanje
Nosi spomenicu prvoborca
i sjećanje na neko bolje sutra

Ona
ima devet života
Prezire kurtoazije
i muvanje
formalne teme
Ne zna kakvo je vrijeme
ni kol’ki su časi
Dižu joj
se na glavi vlasi
a ,,bogovi padaju na tjeme“
Ona je HIPERBOLA
Bentam-Milova ljestvica
zadovoljstva i bola
Ne plaši se da prigrli oba kraja
život u svoj punoći svojoj
zna da posle jebanja nema kajanja
Ona
je kipuća voda
lokomotive pisak
Ne hoda na prstima
ne nosi rukavice
Ima asimetrično lice
katkad pjevuši katkad psuje glasno
onako da sve se puši
Ima muški stisak
strasno
rukuje
vatrenom vodom i hladnim oružjem
po potrebi
zna da miluje
zna lobanju da otvori
izgradi i poruši
Užasavaju je sterilne prostorije
božuri i cikorije
Nju ne pozivaju
na porodična okupljanja
>al’ im to ne smeta da je
citiraju
na njima <
serviraju
na šnite
čačkalice i kišobrančiće
Znaju da je za njih HIPERBOLA
za šaku sreće džak bola
Putuje
grlom u jagode
pljačka nakit devetoj Muzi
ona
je epika
skinuta s koljena deveta

Prvijenica moga oca
je bipolarna oscilacija monitora
Ne podnosi ravne linije
plodne njive i svinjarije
Zna da kosi
zna da vodu nosi
sve zna
ona
samo ne da puzi
Ima načeto lice
na kojem sve se vidi
i ništa ne stidi
do najsitnije dlačice
Lupa šakom preko stola

Prvijenica moga oca
puca u strašila za ptice
zaprašuje komarce
i duhove s ostave
a onda pušta bukete šarenih balona
od kojih će za tili čas
načiniti džambo džet
jer ona
je
HIPERBOLA

Autor: Katarina Sarić
Fotogfrafija: Ali Pazani @Unsplash