27 maj GRČ

Ne mogu precizno da odredim kada sam po prvi put uočio promenu. Grč. Da li su u pitanju bili dani nakon poplave? Sluđeni ljudi, uništeni domovi, gomile trulog pokućstva i zmije po ulicama? I ta prašina, prokleta crvena prašina, vekovni mulj sa dna rečnog korita, zaraza razvejana vetrom. Ili – dan kada si tiho rekla zbogom jer si shvatila da nemamo novca da iznajmimo kuću, čuvamo životinje i budemo svoji? Kada su snovi rastočeni u realnost?

Dan kada sam nakon deset godina ponovo sahranio kućnog ljubimca – ukočeno truplo velikog psa u hodniku stana koje čeka da bude izneseno i nevešto zakopano duboko u šumi? Kada je majka ponovo pala u depresiju a otac se penzionisao i jedva preživeo infarkt? Kada su mi saopštili da boljeg posla nema i da češće pratim skupštinu i budem u toku a ja isključio televizor, zauvek? Niz, prokleti niz događaja, konstanta neizvesnosti i strahota.

Ustajem i odlazim u kupatilo. Krhotine nečega što je nekada predstavljalo ogledalo. Razlomci bivšeg mene. Vraćam se u sobu. Diskovi, konzerva, bajat hleb, haos, smrad. Ludilo.

Gledam kroz prozor. Oblačno je. Oblaci usporavaju ljude. Zombi – ljude.

Dođavola. Već par meseci izbegavam noćne izlaske. Mislim na drugove i drugarice. Ljudi u ranim tridesetim, uglavnom sa diplomom i bez stalnog posla. Anksiozni. Nekima od njih očevi su vojna lica u penziji. Legalno oružje u posedu. Verovatno i komad-dva ilegalnog. U šali smo razgovarali – ako dođe do nasilja pravac „Maksi“, pa apoteka i zabarikadiraj se u hotelu. U prodavnici grabi vodu i konzerve. Kao u apokaliptičnim filmovima. Samo što je virus ovog puta isključivo proizvod naših postupaka, naše pohlepe, neznanja i naših misli. Bez laboratorija i teorija zavere. I ne postoji magična vakcina. Katarza? Možda.

Iznova posmatram ulicu. Nema ljudi u plamenu, nema krvi i dima. Nešto ipak nije u redu. Da. Zaista osećam vonj. I bojim se da shvatam. Zgrčen i povijen, teturam se do napuklog ogledala i uočavam ga.

Vidim još jednog zombija.

Autor: Marko Antić

Izvor fotografija: pinterest.com

(Priča „Grč“ izdvojena je na konkursu „Promena“).