29 okt Galaksija

Gledam u munjevito nebo. Osluškujem udarce kako odjekuju negde u daljini i mislim na tebe.
Sećam se onih noći provedenih s tobom, ležeci na toplom betonu, gledajući u zvezde. Satima smo gledale u avione kako prolaze i zamišljale kako se baš u tom trenutku nalazimo u njima. Vremenom smo naučile čak i neka sazvežđa da nađemo.
Uvek si mi ležala s desne strane, moje rame je postalo tvoj omiljeni jastuk. Ja sam uvek držala cigaretu u levoj ruci.
Gospode, kako volim da pušim ležeći.
Zabavljale smo se tražeći oblike životinja u oblacima. Zamišljala sam kako bi bilo da uhvatiš oblak, da osetiš njegovu konzistenciju.
Oduvek sam ga zamišljala kao najmekšu stvar na planeti. Želela sam da zajedno odjašemo na oblacima negde daleko, u paralelni univerzum.
Ti, ja i naša mala galaksija pažljivo odabranih sazvežđa.
Ti i ja smo dve najsvetlije zvezde na nebu.
Volim te beskonačno svetlosnih godina.

Autorka: Ljubica Stanković

Fotografija: tumblr.com