18 nov Fudbalerska priča

Meštani jednog malog grada usađenog duboko u unutrašnjost Srbije, izolovanog planinama koje su ga okruživale, gajili su ogromnu ljubav prema fudbalu. Neobično za tako mali grad, imali su tri kluba koji su činili lokalnu ligu i retko su igrali van svog grada. Zdravo i sportsko nadmetanje među njima krasilo je nadigravanje, kako na terenu tako i na tribinama. Rivalstvo je doprinosilo kvalitetu utakmica, zbog koga su tribine jedinog gradskog terena na svakoj utakmici bile male za sve ljubitelje fudbala. Rezultatska neizvesnost bila je dijamant u kruni gradskog sporta. Negovanje i jačanje sportskog duha i lepotu nadmetanja usađivale su u mališane, od prvih školskih dana, krcate škole fudbala svakog kluba.

Školu fudbala najtrofejnijeg gradskog kluba Mirko je upisao sa sedam godina. Od prvog dana treneri su primetili neverovatan talenat u nogama mladog fudbalera. Trenirao je marljivo i uporno, oblikovao i usavršavao svoju igru na terenu. Sa sedamnaest godina postao je prava gradska zvezda postigavši nezapamćen gol makazicama van šesnaesterca i obezbedivši svom klubu prvo mesto u loklanoj ligi. Od tada se na tribinama često vijorio transparent sa njegovim imenom. Veličali su ga. Mirku je prijala popularnost. Voleo je svoje navijače i sve sugrađane. Voleo je svoj grad više od svega. Kada je napunio osamnaest godina, imao je priliku da prvi put izađe na lokalne izbore. Podrška koju je dao jednom od kandidata doprinela je njegovom izboru. Nedugo zatim, došlo je do smene uprave najtrofejnijeg kluba u kome je igrao Mirko, uprkos njegovom ogromnom negodovanju. Zauzvrat, nova uprava je obećala da će dovesti nove, bolje igrače, koji će podići kvalitet igre. Tako je i bilo.

Ogromni novac se slio u klub. Skupi igrači su preplavili klub, koji su morali da napuste manje kvalitetni, lokalni igrači. Drastičan skok kvaliteta igre primećen je već posle prve utakmice sa novim igračima. Pobedili su sa ogromnom rezultatskom razlikom dominirajući u svakom segmentu igre. Oduševljeni navijači pobedničkog kluba nisu krili radost. Slavlje i ushićenje zbog pobede preneli su sa tribina na ulice grada, slaveći pobedu do kasnih večernjih sati, obavestivši ceo grad o pojačanju u redovima svojih miljenika. Navijači protivničkog kluba čestitali su im na pobedi, željni revanša. Usledila je utakmica sa drugim timom i sa istim ishodom, na kojoj je Mirko dao tri gola. Nizale su se pobede, za pobedama trofeji, a trofeji su doneli izvesnost u igri. Nezainteresovanost sugrađana da prate igru sa poznatim ishodom je rasla iz utakmice u utakmicu. Navijači suprotnih timova polako su prestajali da posećuju utakmice. Na početku kraja, samo su vatreni navijači šampionskog tima bili na tribinama, koje su bile prevelike za sve. Škole ostalih klubova bile su bez novih polaznika, a prihodi od karata, jedinog izvora prihoda, smanjivali su se iz dana u dan. Zbog novonastalih okolnosti, uprave oba slabija kluba bile su prinuđene da zatvore škole za najmlađe. Fudbal više nije bio igra zbog koje su građani odlagali svoje obaveze. Pobede koje je nizao njegov klub Mirku više nisu bile nešto što ga ispunjuje. Ravnodušnost na terenu obuzela ga je u potpunosti. „Izgubiću ako pobedim još jednom“, ponavljao je često Pirovu rečenicu, rešen da promeni nešto u svom gradu. Smislio je kako. Dugo je ubeđivao svoje saigrače da mu pomognu u ostvarivanju svog plana. Uspešno. Uz saglasnost uprava slabijih klubova organizovao je transfer četiri igrača u jedan i četiri u drugi tim. Osuđen kao organizator sramnog transfera, po saopštenju za javnost uprave svog doskorašnjeg kluba, bio je „žigosan“ od strane navijača koji su ga do juče slavili kao božanstvo. Parole sa njegovim imenom su se i dalje vijorile tribinama, sada prepune psovki, pogrdnih komentara i pozivanja na linč. Trpeo je i gledao napred. Prva utakmica sa oslabljenim šampionskim timom izazvala je šok u celom gradu. Šampion je izgubio prvu utakmicu posle pet godina. Sledeća utakmica razbila je mit o nepobedivosti Mirkovog bivšeg tima.

Posle neizvesnog prvenstva, bivši šampion se našao na drugom mestu. Sledeća sezona bila je ispunjena odličnim utakmicama sa rezultatskim neizvesnostima i prepunim tribinama. Dečije interesovanje za fudbal se povratilo, a škole za najmlađe bile su ponovo otvorene zahvaljujući obnovljenim prihodima od prodatih karata. Obnovljena su i udruženja navijača oba slabija tima. Ponovo su tribine bile male za sve ljubitelje fudbala u malom gradu usađenom duboko u unutrašnjost Srbije. Fudbal je postao najvažnija sporedna stvar u malom gradu usađenom duboko u unutrašnjost Srbije. Mirko se sa svojim timom, tri sezone nakon napuštanja matičnog, popeo na tron loklane lige. Finale lige bila je poslednja utakmica koju je Mirko odigrao. Nikada se nije kajao što je „izdao“ matični klub. Napustio je voljeni tim, osećajući veću ljubav prema igri.

Autor: Marko Šućur

Fotografije: favim.com, risingstarsoccer.com