28 sep EPP

Violeta Sekulić i Jovan Andrić negovali su tradicionalni momenat ispijanja kafe koji je vrlo često prelazio u lokanje piva. Bili su prijatelji ceo život, konstanta i srodne duše. Kako već to biva u pravim prijateljstvima, znali su se i više nego što treba. Bez tajni, uz mnogo filozofije, bezbroj istinski lepih životnih trenutaka, kao i onih koji su bili ne tako dobri.

Danas, kućna varijanta ispijanja kafe zamenjena je vanjskom. U klubu na Dorćolu uz pratnju dum-dum-truc muzike u polupripitom stanju na svet su izbijale nove filozofije i priče bez kraja…

Violeta je elegantno pridržavala svoju kriglu pive, dok joj se krivi srednji prstić meškoljio po vlažnoj staklenoj površini; smeškala se misteriozno.

– Znaš, Jokac, razmišljam o današnjici. Fazon „ceo svet je moj“ suviše je postao ograničen. Živimo u EPP.

Jovan ju je začuđeno pogledao, a zatim pitao – Wtf je EPP?

– Era pedera i programera, zaboga – Vikica se pripito kikotala, a zatim nastavila izlaganje.

– Muški svet se sveo na programere i pedere. Nije drugih mnogo ostalo. Mislim za tebe jeste…

– Onda si ti srećna žena, imala si obojicu – odgovorio je Jokac.

Violeta je bila u dugoj vezi sa programerom. Istina nad istinama je bila da je ljubila muški rod vise no hleb nasušni, ali ta veza je opstajala uprkos svim eksperimentima i izletima. Dodatak svemu bilo je to što je njen najbolji prijatelj peder. Moglo bi se reći da je bila na vrhu; imala je sve u EPP. Pravi naziv celokupne situacije bio bi „snađenost u savremenom svetu“.

Razgovor je potrajao, a potom je bilo neophodno prodrmati alkohol u telu. Jovan i Vikica otputovali su na pedersku teritoriju, gej-bar, gde je zabava zagarantovana, ali gde nekim čudom i Viki uspe da se ogrebe za koketeriju i flert. Odzvanjali su adekvatni stihovi pesme:

You! I wanna take you to a gay bar…

Svitalo je, a Jovan se teturavim hodom vraćao u stan. Ovaj put nije imao društvo za šetnju. Osećao je prezasićenost od površnih odnosa, ali u njemu nije umirala želja za provodom…

Razmisljao je o Violetinoj teoriji. Da li zaista živimo u EPP i da li je moguće živeti ostvarno u toj eri?

*

Nekoliko večeri nakon otvaranja vrata zapitanosti, Jovan je odlučio da izađe sa vernim prijateljem, pripadnikom istog klana – Borisom. Kada kafa postane pivo Bore i Jokac voleli su da posete strejt klubove i da „nevino“ posmatraju posetioce. Ti provodi obično su se završavali Jovanovim osvajanjem „strejt“ baje koga bi nakon poljupca ostavljao u svojevrsnoj konfuziji.

– Da li misliš da živimo u EPP? – Jovan je nestrpljivo upitao Borisa.

– Šta je kog đavola to? – uzvratio je.

– Era pedera i programera!

Filozofija je počela uz đuskanje, šacovanje tipova i veoma bučnu, sada već turbo-folk numeru…

Boris je očigledno izazvan pitanjem i omamljen alkoholom bio inspirisan.

– Jebeno si u pravu! Ovo je definitivno EPP. Obe strane su moja specijalnost… Mada, šta ako programere uzmemo kao metaforu današnjeg življenja? Sve je isprogramirano; međuljudski odnosi, rad, ponašanje…

– Previše si cugnuo, ali dopada mi se tvoj zaključak – Jokac se nadovezao…

Lokal se praznio, a Borisa je ispred čekao dečko…

Još jedno svitanje, još jedan pijani povratak i još jedno pitanje. Da li zaista EPP objašnjava današnju situaciju?

Programirani smo da svoje emocije i reakcije držimo pod ključem, jer ako se previše oslobodimo, otvorimo, neko će nas povrediti. Prilagođavamo se u odnosima koji su „bez etikete“ da ne bismo osetili tegobnost samoće.

*

Nakon tri dana Jovan se udobno smestio u stolicu vračarskog kafića; opet na pivu, sa svojim bivšim, hroničnim, Ivanom. Nije želeo da raspreda o EPP sa njim, ali hteo je da potvrdi sumnje.

Iz nekog razloga ova dvojica se nisu dala odvojiti za trajno, prijatelji svakako nisu bili, a poput epidemije gripa, neočekivano su se vraćali u formu veze koja nikada nije dugo trajala.

Tipično programirani odnos, pomislio je Jovan, a i dva pedera su u priči… Ivan je programirano izbacivao informacije o svojim novim tipovima. Narcisoidno je želeo da utoli žeđ Jovanovom reakcijom.

– Nikad se nećeš promeniti – rekao je Jovan, posmatrajući lika koji ga programirano jebe u mozak već skoro dve godine. Voleo ga je, ali postepeno se trudio da se duboko u sebi ugasi.

– Znaš, naša ljubav nema zemaljske obrise – zamišljeno je izgovorio Ivo.

– Naša ljubav je očigledno kerov kurac – nasmejao se Jokac.

Pogledali su se, nevešto nasmejali i nazdravili…

*

I kao što svaka priča mora imati kraj, ali ne i jasan zaključak, jer definisati znači ograničiti, a potom i definitivno završiti, ova će zastati u stanu, uz duvanski dim i kafu sa Sanjom.

Sanja je svojevrsni primer obitavaoca u EPP. Imala je prijatelja pedera, na sve to tip sa kojim je bila u kontaktu. Baja nije bio programer, ali je zato bio isprogramirano depresivan i sveden na etiketu onlajn dejtinga.

– Mrzim trtomuđenje. Stvarno ću sada da ga odjebem. Konkretizacija nula, filozofija plus hiljadu – Sanči je izvodila bilans svog trenutnog usuda.

– Znaš u pederskom svetu onlajn dejting je na vrhu top liste. Možda si peder – Jokac je pokušavao da naruši koncept ozbiljnog razgovora.

– Ma, nosi se! Hajdemo na pivo. Ova kafa i priča me baš i ne rade.

Nije bilo potrebe za ubeđivanjem, samo promena trenutne garderobe, koji štrc parfema i žvakica.

Sanja i Jovan dočekali su jutro u jednom šklj kafiću, ali filozofija je nastavljena…

Ma koliko bili zapitani nad celokupnom situacijom i nemali odgovor na pitanja, negde u dubini duše znali su da u eri pedera i programera ipak dobro egzistiraju, jer EPP za njih ima pre svega drugo značenje/tumačenje, i nema tog muškarca, bio on programer ili peder koji može narušiti istinski koncept EPP (ere pravih prijatelja).

Autor: Vladimir Janković

Fotografija: favim.com