18 okt Ekstaza osvete

„Moraš da pogledaš ovaj film! Ti ćeš odlepiti!“ – tako mi je ortak preporučio „Oldboja“ („Oldboy“) ili „Starog momka“ u prevodu. S obzirom da je svakome, pa i meni, ovaj prevod stran iz nekog razloga, nastaviću da ga zovem „Oldboj“. Dakle, eto mene po prvi put u svetu južnokorejskog filma.

„Oldboj“ je delo Parka Čan-vuka (Park Chan-wook), možda jednog od najpoznatijih i najuspešnijih korejskih režisera. Elem, od samog početka filma vam je jasno da je reč o jednoj drugačijoj kinematografiji u odnosu na one na koje smo navikli.

Prva scena: Čovek sa pudlicom u naručju visi pred ponorom od mnogo spratova, a jedino što ga sprečava da padne je sam uzrok njegovog položaja, drugi čovek. Kroz plač i paniku, vlasnik pudlice pita svog krvnika ko je on i šta želi od njega. Prekid. „Ja sam O Dae-su. Moje ime žnači: Onaj koji se slaže sa ljudima“ – saopštava vidno pijani čovek u komplet-odelu policajcima u stanici. Očigledno priveden na trežnjenje, O Dae-su moli čuvare reda i zakona da ga puste, da bi stigao na rođendan svoje ćerkice. Prijatelj dolazi da ga odvede, međutim, zastaju kod telefonske govornice da bi se javili svojima kod kuće. Dok prijatelj razgovara sa O Dae-suovom suprugom, glavni akter nestaja bez traga i glasa.

O Dae-su je kidnapovan i zarobljen u savršeno obezbeđenoj hotelskoj sobi. Kreće njegov unutrašnji monolog pomoću kog saznajemo sve bitne pojedinosti, da nam opet ništa ne bi bilo jasno, ali radoznalost je dovedena do vrhunca. Naime, zarobljen je bez ikakvog objašnjenja, konstantno pod video-nadzorom, pokušaj samoubistva je nemoguća misija, i da, ima televizor kao jedini prozor u svet, pošto su pravi zazidani. Putem vesti saznaje da mu je žena ubijena i da je on glavni osumnjičeni. Od dosade počinje da trenira i vežba (udara svakog dana pesnicama o zid), i tako petnaest godina! Sve vreme bes u njemu raste, i posle toliko godina dobija priliku da se oslobodi. Bez ikakve najave, vrata su se samo jednog dana otvorila. Ceo uvod je stao u početnih petnaestak minuta, vi ste već na ivici stolice od napetosti, a zabava tek počinje. Ovaj film obećava!

„Oldboj“ je surov, i u fizičkom i u psihološkom smislu! Osveta je glavni pokretač svega, a načini mučenja i patnje ne poznaju granice. Čoi Min-sik (Choi Min-sik) je odlično izneo ulogu, pogotovo ako se uzme u obzir da je skoro sve kaskaderske scene izveo sam. Film ubrzo dobija kultni status, uvrštava se u top-liste najboljih azijskih ostvarenja, dobija brojne nagrade, među kojima je i Velika nagrada žirija u Kanu za 2004. godinu.

Film je baziran na poznatoj istoimenoj mangi, ali razlike su brojne. Saundtrek je fantastičan i savršeno prati dinamiku scena. Nekoliko godina kasnije angažovan je Spajk Li (Spike Lee) da uradi holivudsku verziju filma, koja treba da izađe krajem ove godine (tako već godinama Holivud lovi uspešne priče po Istoku), a bolivudski režiser Sanđaj Gupta (Sanjay Gupta) izazvao je pravne probleme svojim filmom „Živ“ („Zinda“), koji neodoljivo podseća na „Oldboja“. „Za dobrim konjem prašina se diže“, kako kaže stara izreka. Ovaj film morate da pogledate, ako već niste!

No, ja ne bih bio ja, kad bih se zadržao samo na gledanju filma. Počeo sam malo da kopam po internetu (Internet je moj drugar!) i otkrio da je „Oldboj“ drugi film u nizu „Trilogije osvete“ („The Vengeance Trilogy“) Parka Čan-vuka. Prvi je „Simpatije za gospodina Osvetu“ („Sympathy for Mr. Vengeance“) iz 2002, a treći „Simpatije za damu Osvetu“ („Sympathy for Lady Vengeance“) iz 2005. godine. Zvaću ih nadalje „Gospodin Osveta“ i „Dama Osveta“. Park Čan-vuk nije planirao ovu trilogiju, ali se očigledno desila zbog tematske povezanosti, tako da uopšte nije bitno kojim redosledom gledate filmove. Pored iste osnovne teme oko koje se grade radnje, ovi filmovi imaju identičan osećaj za brutalnost.

U „Gospodinu Osveti“ pratimo priču o gluvonemom mladiću po imenu Rej, u momentu kada je potrebno da donese veoma značajne odluke. On je siromašni radnik u fabrici, a njegovoj sestri je potrebna transplatacija bubrega. Da situacija bude još gora, Rej ubrzo dobija otkaz, njegovi bubrezi nisu odgovarajući za presađivanje sestri, a roditelje nemaju, tako da su prepušteni sami sebi.

Sat otkucava, odgovarajući donorski bubreg se ne pojavljuje, i Rej rešava da uđe u dogovor sa dilerima ljudskih organa. Pošto mu ušteđevina nije dovoljna, pristaje da pride da svoj bubreg. Naravno, biva prevaren, i sada prava agonija može da počne.

Međutim, kako to obično biva kada ništa ne ide kako treba, ubrzo se javljaju iz bolnice sa obaveštenjem da imaju odgovarajući bubreg, samo što sad nedostaje novac. Rejeva devojka dolazi na ideju da kidnapuju ćerku direktora fabrike iz koje je otpušten, a potom da mu traže otkup. Dakle, na planu su dva cilja: da dođu do preko potrebnog novca i da se osvete direktoru koji je celu situaciju učinio još težom. Dalji razvoj događaja postaje iz scene u scenu sve interesantniji i napetiji.

Dok gledate ovaj film, ne možete se oteti pomisli na svakodnevne, stvarne probleme mnogobrojnih ljudi koji nemaju dovoljno novca za lečenje u inostranstvu, recimo. Naši mediji su prožeti ovim pričama, samo što ih mnogi od nas posmatraju sa izvesne, bezbrižne, distance. Koliki je broj ljudi koji pomisle da počine krivično delo ili da naprave amoralan potez kako bi pomogli svojim najbližima? Gde je granica? Koliko je rastegljivo pitanje pravde?

„Gospodin Osveta“ je nagrađivan, ali ne dovoljno propraćen film. Zahvaljujući „Oldboju“, naknadno je dobio na pažnji, a s obzirom da Holivud planira da snimi svoju verziju i ovog filma, jasno je da je priča zanimljiva. Setite se filma Srdana Golubovića „Klopka“, koji obrađuje veoma sličnu tema, a i njegov scenario je otkupljen od strane Holivuda. Možda se varam, ali izgleda da je američki liberalni kapitalizam uzeo dosta žrtava u slojevima bez zdravstvenog osiguranja, jer ova tema počinje učestalije da se provlači. Prvi mi na pamet pada film „Džon Kju“ („John Q“) sa Denzelom Vošingtonom (Denzel Washington) u glavnoj ulozi.

Poslednji film u nizu, „Dama Osveta“, dobio je zasluženu pažnju. Ovog puta pratimo priču jedne devojke, što i sam naslov nagoveštava, koja nepravedno optužena završava u zatvoru sa osamnaest godina, na višegodišnjoj robiji. Li Đijam-ja posle trinaest godina dobija pomilovanje zbog svoje fantastične hrišćanske transformacije – proglašavaju je za živu sveticu. Međutim, odmah po oslobođenju maska pada, i Li Đijam-ja usmerava svu svoju koncentraciju na jedan cilj: da pronađe pravog krivca koji joj je podmetnuo ubistvo dečaka i da mu se najsvirepije osveti.

Tokom celog filma pratimo prebacivanje radnje iz prošlosti u sadašnjost, gde nam prošlost iz zatvora otkriva sve bitne detalje koje je Li Đijam-ja proživljavala i kako je došlo do toga da posle trinaest godina bude pomilovana. Tehnika sa slikom je naročito zanimljiva, jer prošlost ima prevučen žućkasti filter koji daje posebnu draž. Takođe, postoje i dve verzije filma u kojima se razlikuje produkcija slike. Jedna je standardna, dok druga postepeno gubi boje kako radnja teče („Fade to Black and White version“). Saundtrek je takođe veoma interesantan, jer se stalno provlači klasični barokni prizvuk. Li Jang I (Lee Young Ae) dobija više nagrada za najbolju glumicu tokom 2005. i 2006. godine, a Čoi Min-sik i ovoga puta glumi u filmu Parka Čan-vuka.

Motiv hrišćanstva koji dodiruje ovaj poslednji film trilogije zanimljiv je baš iz tog razloga što hrišćanstvo podrazumeva oproštaj, a ne osvetu. Međutim, nije ovde reč o hrišćanskoj doktrini, već o samom osećaju morala i pravde, što zapravo ljude najviše muči. Znam na osnovu svog iskustva, dok sam gledao ove filmove osetio sam želju da se protagonisti svete, navijao sam, bio sam suprotstavljen određenim postupcima, ali to je ono što ove filmove čini posebno uzbudljivim. Da li treba gajiti bes? Da li treba želeti osvetu? Kakvo breme sve to nosi sa sobom? Uostalom, možda je najvažnije: imamo li mi pravo da nekome sudimo? Sve zavisi od načina posmatranja pojedinca. Ovi filmovi pružaju određene poruke i pouke, samo ih treba sagledati. U svakom slučaju, ako smo spremni da sudimo drugima, moramo biti spremni da i nama sude.

Autor: Marko Nikitović

Fotografije: collider.com, ikonenmagazin.de, fak.hr, the-totality.com