Znaš gde počinješ?
Tamo gde se,
sve moje završava.
Na koži,
koju drugi prsti nisu dodirnuli.
Iza uha,
kojem niko ne šapuće.
U kosi,
koju više ne ispravljam,
jer je nećeš mrsiti.
Nastaješ tamo,
gde sve u meni,
nestaje.
I srastaš mi uz rebra,
kao duboki nešiveni ožiljak.
Više te od pluća ima,
pa zastajem dok dišem.
Da te ne izdahnem,
epidemično,
nekim tuđim plućima.
Reč si mi,
koju ne govorim.
Kao da je najveća psovka,
kojom bih sebe opsovala.
Kriv si mi,
jer da te krivim ne mogu.
Slobodnom ti ne sudim.
Meni je presuđeno,
da te oslobađam.
Dužan si,
za ono što ti se
odužila nisam.