30 maj Dragoljub Igrošanac: „Fantastika će biti sve popularnija u vremenima koja dolaze“

Dragoljub Igrošanac je vlasnik i urednik sajta Art-Anima, koji je dugogodišnjim radom izgradio zavidan kredibilitet i postao nezaobilazno mesto na internetu za sve ljubitelje književne fantastike. Dragoljub je, takođe, i glavni organizator Festivala književne fantastike Art-Anima, koji se i ove godine, po treći put, održava u Beogradu. Izabrali smo Dragoljuba za Crnu ovcu nedelje i razgovarali sa njim o  književnosti, festivalu i iskustvima i izazovima u njegovom radu.

Art-Anima, sajt posvećen književnoj fantastici, čiji si osnivač i vlasnik, napunio je ovog maja deset godina. Kakvo je bilo njegovo odrastanje?

Sajt je pokrenut iz ljubavi prema književnosti, prema pisanju i kao blagi otpor nezasluženoj diskriminaciji fantastike kao vrste stvaralačkog postupka. Zahvaljujući brojnim i vrednim kontaktima sa domaćim piscima i piscima sa prostora bivše Jugoslavije, i nekolicini saradnika koji su mi pomagali na prevođenju tekstova o kreativnom pisanju, nije mi bilo naročito teško da već na početku – a govorim o drugoj polovini 2006. godine – na sajtu objavim desetine zanimljivih priloga i stvorim osnovne preduslove za krajnju namenu sajta, a to je promocija fantastične književnosti, s naglaskom na domaću scenu fantastike. Zahvaljujući bezrezervnoj podršci samih autora, među kojima su i najznačajnija imena domaće fantastike, sajt je zaživeo i vrlo brzo počeo da beleži pristojnu posećenost, što mi je ulilo veru da sam na pravom putu. Nedugo zatim pokrenut je i prvi u nizu literarnih konkursa, a 2008. je stigao i prvi zbornik sa odabranim pričama. Ali nije sve teklo baš tako lako. Ako želimo da stvorimo nešto vredno i kvalitetno, moramo da se poprilično namučimo, ponekad da donesemo teške odluke, mnogo puta da se suočimo sa izazovima raznih vrsta. Tako da je i teških i manje prijatnih trenutaka itekako bilo.

Internet i književnost…

Ovo zvuči kao naslov teme za jednu opširniju studiju. Šalim se, naravno. Internet kao izuzetno moćan medij i medij koji je dostupan svima, nudi brojne mogućnosti, pa tako i na polju književnosti. Najvažnija njegova prednost je što zahvaljujući njemu sajtovi i elektronski časopisi posvećeni književnosti, praktično u trenutku postaju dostupni ljudima iz bilo kog kraja sveta, što je bilo nezamislivo pre ere interneta. Mnogi štampani književni časopisi, nažalost, nikada nisu bili u objektivnoj mogućnosti da dopru do toliko širokog kruga čitalaca i tolikog broja potencijalnih konzumenata, kao što je to slučaj sa savremenim elektronskim časopisima i sajtovima posvećenim književnosti. Međutim, sa druge strane, postoji novi problem. Osokoljeni mogućnošću besplatnog objavljivanja, brojni osnivači elektronskih glasila, zaboravljaju da obrate pažnju na kvalitet onoga što objavljuju. Mnogo lakše se odlučuju da objavljuju dela koja nisu od naročite literarne vrednosti, pa tako čine medveđu uslugu i sebi, ali i autoru. Ovo govorim i iz sopstvenog iskustva.

Šta se sve promenilo na sceni književne fantastike za to vreme?

Ono što je najuočljivija promena jeste upadljivo veće poverenje domaćih izdavača prema domaćim piscima. Sada se objavljuje mnogo više knjiga domaće fantastike nego pre deset godina. Zatim, sam odnos izdavača je drugačiji. Nekada su izdavači tražili od srpskih pisaca da se potpisuju pseudonimima, sada je ta nepopularna praksa postala nezamisliva. Takođe, mediji su znatno otvoreniji. Više uopšte nije neobično da se u nekom dnevnom visokotiražnom listu pojavi prikaz knjige iz domena fantastike, pa još i domaćeg autora. Nekada su takve stvari bile gotovo nemoguće. Takođe, poslednjih godina sve je više formalnih i neformalnih grupa okupljenih oko zajedničkog interesovanja za određeni žanr fantastike, pisca ili delo. Tu su i razni festivali fantastike u zemlji i regionu, koji privlače sve više pažnje… Dosta toga se promenilo, a imam utisak da na tome neće ostati i da će fantastika biti sve popularnija u vremenima koja dolaze.

Čini se da je poslednjih godina fantastika kao žanr počela da dobija pažnju i čitalačke i stručne javnosti koja joj je, neprevedno, bila uskraćivana. Po tvom mišljenju, šta je doprinelo popularizaciji ovog žanra na našim prostorima?

Bez obzira koliko želeo da kažem da je uzrok popularnosti neko određeno književno delo ili neki novi književni talas, mislim da je presudni uticaj ipak izvršila filmska industrija. Ako govorimo o domaćoj sceni, na popularnost žanra značajan uticaj su imale i razne društveno-političke okolnosti koje su doprinele našoj većoj otvorenosti ka zapadnoj kulturi. Takođe, stasale su nove generacije pisaca, kritičara, teoretičara i urednika koje su odrastale na delima iz fantastičkog miljea. Kada je u pitanju fantastika u Srbiji, eto, svedoci smo, za nju, srećnog razvoja događaja, ali ne treba smetnuti s uma da je fantastika i u zapadnom svetu (u koji uključujem i Rusiju, jer ona takođe teži tom kulturnom modelu) u nekoj vrsti ekspanzije. Kada već spominjem Rusiju, u toj zemlji se prodaju na desetine i stotine hiljada primeraka romana iz domena fantastike ruskih pisaca. U Poljskoj postoji konvencija koja okupi 40.000 posetilaca. To su vrtoglave cifre, od kojih smo mi, kao mala zemlja i malo tržište, veoma daleko, ali svakako i kod nas postoji još mnogo prostora za napredovanje.

2014 godine je Art-Anima u saradnji sa „Čarobnom knjigom“ pokrenula almanah „Književna fantastika“…

Praktično od osnivanja sajta Art-Anima, tragao sam za prilikom da pokrenem neku periodičnu publikaciju, a koja će ispunjavati neke važne uslove: da bude redovna, da ima pristojan tiraž i da bude dostupna čitaocima u svim knjižarama. Pre dve godine, nekako uz ideju za pokretanje Festivala, stekli su se uslovi i za pokretanje almanaha. „Književna fantastika“ koji u potpunosti sledi trag sajta Art-Anima. U prvi plan su gurnuti prozni i teorijsko-esejistički tekstovi, ali značajan deo posvećen je i razgovorima sa najpoznatijim piscima fantastike, teoretičarima i proučavaocima žanra. Zatim, nezaobilazan deo je posvećen preplitanju devete umetnosti, književnosti i fantastike, a tu su i prikazi odabranih naslova objavljenih u protekloj godini. Ideja je bila da se publikacija objavljuje barem dva puta godišnje, ali za sada ne postoje materijalni uslovi da se takvo nešto postigne.

Ipak, trudimo se da barem taj jedan broj godišnje bude što kvalitetniji, i u tom pogledu vrlo sam zadovoljan kako izgleda „Književna fantastika 2016“. Prikupili smo odlične priloge domaćih autora. A za razliku od prethodnih brojeva, ovaj donosi više priloga velikih svetskih pisaca i teoretičara.

Iste godine si bio glavni organizator Prvog festivala fantastične književnosti. Šta te je ohrabrilo da se upustiš u izazov organizovanja festivala i iskorak iz virtuealnog u realan prostor?

Bilo je i ranije istupa iz virtuelnog prostora u stvarni svet. I ranije sam s vremena na vreme organizovao promocije i tribine posvećene SF/F književnosti u raznim gradovima. U jednom trenutku sam čak organizovao ciklus promocija u nedeljnom ritmu, u izvesnom kafiću u centru Beograda. A ideja da bi mogao da se pokrene festival, iako je tinjala u meni negde od 2012. godine, dostigla je tačku ključanja u trenutku kada sam za proslavu 10 godina postojanja izdavačke kuće „Čarobna knjiga“ (jesen 2013. godine), organizovao tribinu posvećenu fantastičnoj književnosti. To je bio jedan izvanredan skup na kome je učestvovalo, čini mi se, sedmoro ili osmoro pisaca, s tim što sam na kraju zamolio još trojicu pisaca koje sam uočio u publici, da nam se pridruže. Tribina je trajala nešto više od dva sata, mnoštvo ljudi ju je ispratilo od početka do kraja, iako nije bilo dovoljno mesta za sedenje. To je bilo izuzetno veče, koje me je opredelilo da se posvetim organizaciji Festivala fantastične književnosti što je pre moguće. Pola godine kasnije, održali smo prvi festival.

Juče (29. maja) je počeo Treći festival književne fantastike, koji će trajati do 1. juna 2016. i koji se održava u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda. Po čemu se ovogodišnji festival razlikuje od prethodnih?

Svako izdanje Festivala je posebno na svoj način. Razlika koja je uočljiva na prvi pogled, jeste mesto održavanja. Svake godine Festival je organizovan na nekoj drugoj lokaciji. Ovoga puta, to je zaista mesto od najvišeg značaja kada su književni događaji u pitanju, a to je Biblioteka grada Beograda. Takođe, za razliku, od prethodnih, Festival će imati i međunarodni karakter. Večeras će Zoran Živković i francuski vizuelni umetnik Adrijen Tomaz predstaviti svoj zajednički roman „Tumač fotografija“. Dakle, pored „stranaca“ iz Crne Gore (partnerski festival „Refesticon“ iz Bijelog Polja), ove godine ćemo imati priliku da ugostimo i nekoga za čije izlaganje moramo da angažujemo prevodioca. J Što svakako jeste jedan korak bliže idealu kakav Festival zapravo želim da organizujem.

Šta posetioci mogu očekivati od Trećeg festivala književne fantastike?

Mogu da očekuju brojna interesantna predavanja, tribine i promocije. Čuće zanimljiva razmišljanja o značaju fantastike, ali i više zanimljivosti o fantastici i njenom prisustvu na našem tlu u davno prošlim vremenima. U tom smislu pozivam čitaoce ovog intervjua, na dodelu nagrade Žiki Bogdanoviću, čoveku koji je ljubav prema fantastici i stripu sticao zahvaljujući raznim izdanjima koja su objavljivana pre II svetskog rata, a koja je kao dečak čitao u Beogradu tokom okupacije. O tom periodu domaće žanrovske scene gotovo da ne znamo ništa. A ona je, u nekom smislu, i tada postojala.

Da li se sećaš koja dela su uticala na tebe da zavoliš i zaineresuješ se za fantastiku?

Ta ljubav prema fantastičnom datira iz najranijeg detinjstva, dok sam slušao bajke pred spavanje. A kada je književnost u pitanju, delo koje se odmah javlja kao asocijacija jeste „20.000 milja pod morem“ Žila Verna. Prvi put sam pokušao da pročitam taj roman u prvom razredu osnovne škole, ali se pokazalo da je obim ipak bio prezahtevan za mene tada. Svejedno, čitalačko ushićenje početnim stranicama romana bilo je istovetno onom koje će uslediti nekoliko godina kasnije, kada sam se ponovo upustio u avanturistički obilazak podvodnog sveta sa kapetanom Nemom i za sva vremena intimno ostao veoma vezan za ovo dragoceno delo naučne fantastike.

Preporuka čitaocima…

To je uvek nezahvalan posao, jer svi imamo neke osobene afinitete. Ali, hajde da spomenem neka dela fantastike koja su meni draga. Dakle, „Kapije Anubisa“ Tima Pauersa, „Zlatna krv“ Lucijusa Šeparda, trilogija „Gormengast“ Mervina Pika, „Drveno more“ Džonatana Kerola, „Leva ruka tame“ Ursule Legvin, „Solaris“ Stanislava Lema i možda na prvom mestu Geteov „Faust“.

Zašto si ti Crna ovca?

Verovatno svako ko se na bilo koji način u ovom trenutku u našoj zemlji bavi umetnošću, kulturom, naukom, obrazovanjem, za sebe može reći da je Crna ovca. U tom kontekstu, vrlo sam zadovoljan dodeljenom titulom.

Razgovarala: Đurđica Zec

Fotografije: Đorđe Bajić, Tina Igrošanac, Art-Anima