16 avg Draga

Draga moja,

jutros sam se jako napio.

Da, bilo je šest ujutru.

Zatim sam spavao.

Nastavio sam da pijem oko

podneva.

Od podneva do tri ujutru.

Nije mi bilo loše.

Sjajno sam se proveo.

Svirao sam gitaru.

Prijatelji su spremali hranu.

Kupali smo se u jezeru.

Zatim su došle neke devojke.

Slučajno su svratile.

Mi smo muškarci.

Jako hrabri muškarci koji se

kuraže kada piju.

Sedele su sa nama.

Jedna crnka je bila izazovna.

Draga moja,

prema njenom držanju,

zadnjici,

ramenima,

pomislio sam da si ti.

Ona je glumica.

Mlađa je od mene.

Nema dečka.

Nema muža.

Ima ljubavnika.

Čudna neka žena.

Legao sam joj u krilo.

Butine su joj mirisale na

ledeno jezero.

Na jul.

Kolena su joj bila još vlažna.

I nismo se ljubili.

Nismo vodili ljubav.

Nisam joj zavlačio ruke ispod

letnje haljine.

Rako sam joj – podsećaš me

na nekoga.

Rekla je – vraća li te negde to

podsećanje?

Rekao sam – u njeno

naručje.

Majsko jutro.

Njen stan ispresecan

senkama.

Patetiku januarske zore.

Tvoj pogled me opet prepliće

sa

njenim prstima,

usne podsećaju na letnje

kajsije.

Zažmurio sam.

Sunce mi je pržilo kapke.

Okupao sam se u jezeru.

Rasoprio sam lubenicu.

Krvnički.

Sadistički.

Niko nije želeo lubenicu.

Jeli su dinje.

Jabuke.

Ili šljive.

Tvojim imenom gušio sam

glad.

Začepio rupu u želucu.

Ostao gladan tebe.

Sebe.

Avgusta.

Ili svakog dana.

Draga,

sinoć sam se napio.

I nisam ni sa jednom vodio

ljubav.

Autorka: Nađa M. Lazarević

Fotografija: favim.com