27 jun DONJA POLOVINA

Vreme koje možeš provesti slušajući neki ženu kako priča zavisi isključivo od dužine njene suknje. Obrnuto proporcionlano. Znam, nazovite me pičkopaćenikom, sebičnim čovekom kojem se posle seksa ista ta žena manje sviđa i već razmišlja o drugom mufu, ali ništa me ne može popaliti kao kratka suknja i dobre noge.

Možda to ima veze sa mojom stidljivošću kada sam bio dete pa sagovornika nisam gledao direktno u oči već skretao pogled. Kasnije, ni kada su devojke došle na red, nije sve išlo kao po loju. Moram je gledati u oči dok priča (stvar pristojnosti), ali i to ispada previše napadno, malo spustim pogled, kad tamo one, sise, dve, hoće da iskoče napolje, gutam knedlu, brzo vraćam pogled gore, ona zbunjena, ja zbunjen, zasigurno je manijak, mislim da misli, oborim pogled, kao stidim se, a dole noge, gole, par centimetara do rajskog buća koje prekriva suknja, glumim napad kašlja, jer farmerke postaju tesne za dečiji dodatak.

Bukovski ih je voleo najviše. Noge. Za ostatak nisam siguran. Imao sam ih i ja par. Kvalitetnih. Mogle su biti modeli za čarape. Najčešće su me ostavljale i bežale sa tipovima koji su mogli biti modeli za gaće. Ja sam ostao pri tome da budem model kakav muškarac ne treba biti.

Konobar nam donosi račun. Bilo je prijatno veče. „Hoćemo kod tebe ili kod mene?“ – pita me dok mi se pribija uz bok. „Svejedno. Samo malo spusti suknju, molim te, da bih i ja spustio nešto drugo.“ I izašao na nogama koje sve češće klecaju…

Autor: Vojislav Vukomanović

Fotografija: weheartit.com