01 mar Dok si ti spavao….

Okrenuo se – prvi put te noći.

Bio je lep. U stvari, možda i nije.

Bio je ono što ona voli.

„ Ti baš imaš čudan ukus.

To što neko izgleda kao Satanin pomoćnik, koji je zbog nekog čudnog srodstva sa Guliverom previše porastao, ne znači da je lep.“

Reči Jestire, njene najbolje drugarice, prolazile su joj kroz glavu.

Bila je u pravu, a možda i nije…

Šta uopšte ona zna o lepoti?!

Spavao je.

Čvrst san – uostalom kako i da ne bude, bio je polu-pijan, polu-naduvan.

Ona potpuno trezna, budna.

Možda je stražarila, ne zna ni sama.

Čemu ovo, i šta posle?

Ma to sad uopšte nije bitno.

U stvari, jeste.

„Sutra ću o tome misliti.“

Sada je u rečima Skarlet O’Hare tražila utehu.

Ali pobogu, ona je fiktivan lik i ne završava baš najsjajnije.

To baš i nije bilo bitno.

Tražena uteha je pružena.

Ipak je lep. Jestira stvarno ništa ne zna o lepoti.

Svanulo je.

Autorka: Jelena Krstić

Fotografije: Love for all seasons