15 jan Dok peva Leonard Koen

– Kako si se provela za praznike?

– Jela sam i spavala. Zagrlila sam celu familiju. Mami sam rekla da je volim i da svaki put pomislim na nju, kad onako lagodno istersem stolnjak sa mrvama posred Slavije. Naglasila sam da đubre bacam u kontejner, jer sam ipak, dama.  Sve u svemu, hedonizam sa primesama nežnosti.

– Stvarno si se sankala ili je to samo onako u priči?

– Najstvarnije. Nikad kod mene nije samo onako.

– Jeste li izlazile negde?

– Jesmo, ako pod izlaskom podrazumevaš tri osobe: „ženu-majku-kraljicu“, koja je svoju bebu uspavala da bi se smejala sa „ženom-mačkom-kraljicom“ i sa mnom. Jedna je pričala o bebi, druga o mački, treća o psu. Svaka o svom „detetu“. Oplele smo i po ljubavi, ali sam im obećala da to neću „da mećem u novine“.

– Čim toliko ćutiš o njemu, znači da ti si dopada malo.

– Dobro, dopada mi se više nego malo.

Upalila je cigaretu i srknula kafu. Čekala je detalje. Rekla sam joj da je nešto stariji od mene. Da sam ga slučajno upoznala jedne večeri i da sam se zaljubila na prvo slušanje. Poludela je kad je saznala da je muzičar. Smatra da je svaki muzikant „hodajući flert“. Poludela je kad je saznala da je ovog puta ozbiljno. Kada sam joj priznala da sam počela da ga osećam, pre nego što sam ga dotakla, prekinula je ovu agoniju od bljutave romantične priče neočekivanim pitanjem:

– Ma, je l’ se ti to udaješ ili me zajebavaš?

– Ne udajem se. Prevelika je to papirologija. Ali, sam sanjala kako mi je poljubio ruku. Izguglala sam u online sanovniku da to znači: poštovanje i divljenje. To takođe znači da sam tri pesme slušala besumučno ceo dan, pa je njegova pojava u mom snu, sasvim logično objašnjenje.

– Jung se prevrće u grobu! Preživela sam tvoje zaljubljivanje u likove iz romana i ove koje pokupiš na asfaltu. Zaboga, je l’ te opet radi fikcija?

– Nije fikcija, nego Leonard Koen.

– Od kad njega slušaš?

– Od onog momenta kad je neko pustio njegov koncert iz Londona.

Neko ko savršeno ćuti. I ko me nikada neće naterati da napišem priču o tužnoj guski koja se udavila u potažu, zbog ljubavi.

Zato što sam borac za prava gusaka. Zato što je u mojoj glavi potaž fensi naziv za čorbu. Zato što guske ne ostavljaju na cedilu bolesne članove jata, već su uz njih dok ne ozdrave, ili dok ne umru. Zato što guske imaju srce. Zato što su guske mnogo veće od nekih ljudi i ne zaslužuju davljenje u nekoj tamo čorbi.

Eto zato.

Ali hoću da naučim da ćutim sa njim. Dok peva Leonard Koen.

Autorka: Tijana Banović

Fotografije: pinterest.com

[tube]http://www.youtube.com/watch?v=5FDNG7_hMc4[/tube]