10 sep DOBRO JE DOK NIJE GORE

Još u godinama kad sam bila mlađa

U toku jedne seanse

Psiholog mi je rekao

Drago dijete, pa ti si stvarno luda

Mislim da se kasnije plašio

Svakog puta

Kad bih dosla na terapiju

Što me posebno radovalo

Prosipala sam pred njim

Takve bisere što izrodi mi mašta

A onda bih se dugo smijala

Dok i njemu ne postane smiješna

Smješa iluzija

Snova

Nadanja

Ozbiljnog

Zastrašujuceg

Ludila

Koje nosim pod kalvarijom.

U toku sledećih seansi

Kod drugih nekih ljudi

Sve je bilo isto

Samo se povećavao broj godina

Mene i mog ludila

I sve češće sam čujala

Gospođo, pa Vi ste stvarno ludi

Sve manje sam se smijala tome

Sve manje nas je to radovalo

Mene i moje prijatelje

Za koje su me ubjeđivali da ne postoje

Nisam im vjerovala

Ne ruše se prijateljstva tako lako

Pobogu

Evo

Upravo sada se spremamo

Za poslednju seansu

Kod čika psihologa

Ja plačem

Jer će mi nedostajati razgovor

Glasovi mi se podrugljivo smiju

Valjda su sad konačno slobodni

Da rade šta hoce

Čak mislim da pokušavaju

Da me nagovore

Da se večeras napijemo

I da od sreće zapalimo stan

Gospođo

po jednu tabletu ujutru

Kaze mi smiješni Frojdov izaslanik

Svi su oni luđi od mene

Ako mene pitate

Ja se osjećam sasvim mentalno zdravo

Dok nosim kući flaše viskija

Jedino ne znam sta će mi upaljač

Kad sam batalila cigarete.



Autorka: Kristina Babić

Fotografija: favim.com