03 okt Dobro došli u 21. vek!

Dobro došli u 21. vek – doba mehanizacije, modernizacije, polarizacije, specijalizacije, i još mnogo reči koje se završavaju na „zacije“. Elem, doba naše nove NACIJE, novih heroja, novih moralnih vrednosti, sve u svemu – svega što je novo. Imamo tu sreću da nam se država i dalje raspada, pa nam se osećaj domovine ne menja, i dalje se osećamo kao kod kuće.

Ne bih da zvučim kao neki političar, mada danas šta god da kažeš ili zvučiš kao političar, ili kao nacionalista, ili kao rasista. Ma, ništa više ne smeš ni da kažeš. Zato ja pišem. U ovo moderno doba smo ušli sa nekim novitetima. Jedan od njih je, na primer, maternji jezik – engleski ili kineski. Engleski moraš da znaš, a što se tiče kineskog – bolje ti je da ga znaš, jer ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se. Slova ne moraš da znaš, bitna je tastatura. Ako nemaš internet, do posla ne možeš da dođeš nikako.  Mada, i sa internetom- nikako, ali možeš da se prijaviš! Nikako, ali nikako ne kupujte novine. Nosite sa sobom laptop i čitatajte novine online, u suprotnom ste  nepismeni, iako vi zaista čitate novine. Dekart je rekao: „Cogito ergo sum“, iliti „Mislim, dakle postojim“, danas se kaže: „Na Facebook-u sam, dakle postojim“. Pod tačkom obavezno moraš biti član neke društvene mreže.

             Da bi bio popularan kod ženskog pola, nikako ne smeš da kažeš da voliš crno-bele filmove, da slušaš Frenk Sinatru i Đorđa Marijanovića, da čitaš knjige ili pišeš pesme. Nikako, ali nikako ne smeš da izgovoriš da voliš pozorište! Ispašće na kraju da si gej ili blago retardiran mladić. Pitanje je sada: Šta reći? Evo jednog primera razgovora dvoje mladih:

„Ćao Šone, šta se radi?“

„Eeee, znači ludilo, juče sam pobegao iz škole, znači trebali smo da čitamo neku Anu Kurnjikovu za onu kako se kaže… A da, lektiru! Znači ja sam poslednje pročitao bukvar u životu. Onda smo zapalili kod Sime na gajbu, znači ekipa, znači ludilo. Onda u Expo centar. Bio je Dj Madagaskar. Sada je on glavni, da ti ne pričam kako je ludilo bilo tamo. I evo sada se oporavljam. Krenuo do grada da iskuliram, a baš smo uz put videli nekog retarda, čita novine u parku, znači lik ladno čita!!! Kuda ide ovaj svet? Kod tebe?“

„Sinoć sam izlazila sa Cacom, Macom, Jecom i Dacom. Bile smo na nekom splavu. Ovaj novi što se otvorio, baš je onako stilski odrađen! Onako tigrasto, zebrasto, malo tozla, malo kristal. Pevala je ova nova folk diva, da ti ne pričam ko je sve bio tu (izvinjavam se jer ću preskočiti nabrajanje, toliko glupih imena i nebitnih ličnosti, ne mogu u trenutku da se setim). Idem sada do Cace, da izaberemo koje  ćemo slike da izbacimo na facebook. One iz IV-3, pašće u bedak kada vide fotke!“

Međutim, i danas postoje izuzeci, mada ih je teže naći nego marku za vreme inflacije. Sada ne znam zašto sam ovo ispričao i da li će ovo iko da pročita. Čak moram da se  služim društvenom mrežom i ovo sada postavljam na svoj profil. Ali, ako je nešto bilo i potrajalo, to je sloboda govora i pisanja. Jedina razlika je što ste nekada od pisanja mogli da živite. Nekada se cenilo mišljenje, a danas samo laž!!!

Autor: Miloš Stepanović

Fotografije: photobucket.com, wordpress.com