19 jul Dobar pesnik

Dobri pesnici

kriju svoje stvari od drugih.

„Ma, pišem, ali još uvek je loše“

„U mojim beleškama je uglavnom“

„Pročitaj jednu ako baš moraš“

„Nisam još uvek sredio“

„Nemoj ovu, ova je stara“

„Možda drugi put.“

Dobre pesnike

plaši ništa drugo

do sopstvena reč.

Oni ne prezaju od

bacanja misli u vatru

prosipanja svoje torture

a zatim gužvanja

cepanja i odbacivanja.

Vide sebe u svemu.

U „Velikom talasu kod Kanagave“

pronalaze mir

stih

ne plaši ih nadolazeća oluja

jer ništa nije jezivo

ako se o tome može pisati.

Strah, ipak

to je nemogućnost

nalaženja mira

u drugim talasima –

– talasima navirućih reči.

Dobri pesnici plaše se

da prošetaju prostorijama stihova

i pogledaju okolo

sopstveni muzej

susrećući istinu.

Poezija nekad uspeva biti

ništa do Frankenštajnovog čudovišta.

Dobar pesnik

to je samo izraz

za čoveka koji balansira

svojim ludilom

svojim strahom

svojom nemoći

i raznovrsnošću jezika

darujući strah

u papirnoj kutiji

upakovanoj u umetnost

na poklon svetu.

Autorka: Natalija Kuznecov

Fotografija: weheartit.com