04 dec Do tvog zagrljaja!

Svakome bi trebalo odrediti da putuje, s vremena na vreme. Čak i više: da nikada ne zastane duže nego što je neophodno. Čovek nije drvo, i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. Vežući se za jedno mesto, čovek prihvata sve uslove, čak i nepovoljne, i sam sebe plaši neizvesnošću koja ga čeka. Promena mu liči na napuštanje, na gubitak uloženog, neko drugi će zaposeti njegov osvojeni prostor, i on će počinjati iznova. Ukopavanje je pravi početak starenja, jer je čovek mlad sve dok se ne boji da započinje. Ostajući, čovek trpi ili napada. Odlazeći, čuva slobodu, spreman je da promjeni mesto i nametnute uslove.”(Meša Selimović)

– Gde bi ti najviše voleo da otputuješ ?

– Ne znam možda Malaga, Dizeldorf, opet u Sankt Petersburg. Ti?

– Danas samo do Butana, inače bih lutala po celom svetu.

– Zašto baš do Butana?

– Zato što je Butan jedina zemlja na svetu koja ima ministarstvo sreće i u kojoj je vlast uverena da je sreća najvažniji cilj kojem teži celo stanovništvo. 

– Zanimljivo, a šta je tvoja najveća sreća?

– Ljubav!

Ljubav jer je srž sreće moga života.

Ljubav jer je moje omiljno mesto boravka.

Ljubav jer to je moja inspiracija.

Moj moto.

Moja snaga.

Moj pokretač.

Moje gorivo.

Ljubav jer je to on.

Ljubav jer su to naši pogledi. Nekako uvek posebni. Topli. Nekako uvek čarobni.

Ljubav jer su to naši osmesi široki kao Rusija.

Ljubav jer su to naše duge šetnje beznačajnim ulicama grada.

Ljubav jer je to ono veče kada smo posmatrali panoramu grada.

Ljubav jer je to energija koja nas je grejala te večeri da ne osetimo hladnoću.

Ljubav jer su to one naše pričice na klupi u tvrđavi.

Ljubav jer je to i kada me uplaši nekom strašnom, a onda me snažno zagrli i kaže: „Mnogo si plašljiva. Ja sam tu, ne dam te!“

Ljubav jer je to i kada mi ispriča vic kada se ja umorim od pričanja njemu ili kada nam je dosadno.

Ljubav jer je to i kada se grlimo.

Ljubav je i to što svaki njegov poljubac više volim.

Ljubav jer je i to što svi oko nas osećaju našu radost.

Jer i to što mi kaže da sam blesavo srećna.

Ljubav jer je to njegov glas dok mi peva Shape of my heart.

Ljubav jer je to kada spavam sa njegove leve strane, da bih mu slušala srce.

Ljubav jer je on poslednja osoba na koju mislim pre spavanja.

Jer mi pošalje rečenični zagrljaj da me ušuška kada nismo zajedno.

Jednom sam napisala kako je ljubav jednostavna i kako je mi komplikujemo.

Sada kada sam je obgrlila znam da jeste. I trudim se da je što manje komplikujem,a više da uživam.

-Znaš, slagala sam te.

-Za šta?

-Pa ipak ne želim danas da otputujem do Butana.

-Nego?

-Nego do tvog zagrljaja!

Autorka: Emilija Jocić

Fotografija: favim.com