Da li se divljim ženama,
poklanja divlje cveće?
Ili neki ljiljani,
nežni?
Je l’ im rascvetali,
purpurni božur,
u čupavu kosu uleže?
Ili njihov miris jorgovana,
na jagodicama.
Ako duboko udahneš,
nozdrve steže.
Da li se zbog divljih žena,
cveće uopšte reže?
Ili samo poneki divlji cvetić,
za buket,
može da se ubere.
Ko im uopšte i poklanja cveće?
Kad su od cvetova,
usne im sazdane.
I misli im,
cvećem obrasle.
A noću.
Rascveta im pogled,
pod kapcima.
Pa svako jutro,
iznova zabljesne.
Nisu li zbog toga,
sve one srećne?
Kao ono,
divlje,
u Amazoniji niklo cveće.