23 feb Detinjasta u Word dokumentu

Tu negde na početku parka je srećem. Jednu  devojčicu čvrsto drži za ruku, dok drugom rukom gura kolica. Kolica u kojima je druga usnula devojčica. Učinilo mi se da je to jedan mali pokretni svet. Njoj se učinilo da je to svet koji čvrsto drži.

– Kako si?

– Evo, Lea je konačno zaspala, a Una bojkotuje balet.

– Kako si ti?

– Nervira me što više nije mala da shvati koliko je balet važan. Pet godina, to je već devojka koja mora da razume da je važno da ima pravu kičmu i dobro držanje.

– Jesi li probala da je upišeš na karate?

– Tijana, plan je da postane ženstvena, a ne da tuče momke. Zapravo, momci uopšte nisu plan.

– Slično je govorila jedna žena na televiziji – da za devojčice otvaraju kurs za šminkanje, a za dečake IT kurs.

– Nemoj mi te feminističke momente od ranog jutra. Nemoj ti! Ti koja imaš psa i luksuz da prespavaš vikend bez dece.

Opet sam rekla da razumem, a onda sam prešla na temu  lepog vremena u februaru.

I zaista sam razumela. Deca su luksuz.

I vreme provedeno sa decom je luksuz.

I vreme bez dece.

Žao mi je bilo što mi se učinilo da je to pokretni svet. Izgleda da je plan.

Život isprogramiran po baletskim koracima. Život bez dečaka.

Međutim, ko sam ja da bilo šta o tome pričam.

Imam psa i prespavam vikend.

Kasnije, tog istog dana mi je Nebooki rekao da sam nekad tako detinjasta. Da mislim samo na danas i sutra, dok on misli i na prekosutra.

I Nebooki je u pravu. Nisam isprogramirana da vidim prekosutra.

I kad se potrudim da napišem plan, nikad ne precrtam sve iz njega. Ne ispoštujem redosled planiranog. Pokušala sam i sa običnim belim papirima, i sa notesima i sa Word dokumentima.

Možda je do plana.

Možda je do mene.

Moža je do toga da život nije ni beli papir, ni Word dokument.

Život je onaj dan kad smo zajedno birali sir.

Život je i onaj mali kaktus, i šarena „volim te“ poruka.

Život je kad krenemo da đuskamo. Okej, on đuska, ja izvodim te neke smešne pokrete i mlatim rukama.

Život je kad želim da otvorim tattoo studio. I kad hoću da nas to otvranje odvede na Tajland.

Život je što možda ne vidim prekosutra, ali znam, jednostavno znam da kada budemo imali ćerke, da će te ćerke imati dečake. I da će ići na karate.

Na balet će vikendom, ukoliko to zaista žele.

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: favim.com