31 dec Deda Mrazu: ‘mesto pisma – pesma

Dragi deda Mraze,

Pišem ti, mada

u tebe ne verujem.

Da, stidim se

Što ti ovo

Moram reći.

Ne znam kada

Je prestalo,

Ne znam šta se

Tačno zbilo,

Ali se jedne

Godine probudih,

I – ništa!

Gledam i filmove,

U kojima glavnu

Ulogu igraš,

Iako jesu američki

I tupavi jako;

Volim i one smešne

Spotove,

Što ih puštaju

Svake godine – iste,

Gde se smeju,

I njišu,

I sve sija,

I srećni su.

A onda

I na ulici vidim

Istu sreću

Na svakom ćošku,

U svakom licu,

Mladom ili starom,

Provejava čarolija,

Koja te zove.

No, opet,

U tebe više ne verujem.

I nisam srećna zato.

Ali jesam bila dobra

Cele godine, valjda,

I želim da verujem,

Iako ne verujem,

Jer i čarolija

Bi smislenija bila,

I svi ti osmesi,

I sva ta njihanja,

I sijanja…

I pišem ti,

Mada ne verujem,

A želim da verujem

Da te ima,

Da si dobar,

Veliki i star,

Kao moj deka,

Kao Anin deka,

I Saškin,

I Petrov;

Da nam kupuješ

Slatkiše,

Prolaziš odžakom,

Ubacuješ

Paketiće

Dok spavamo…

A možda zato i ne verujem,

Jer spavamo?

Mislim da polako odrastam.

I plaši me to.

Verujem samo u ono

Što vidim

I grozim se toga.

I sve ti ovo pišem,

Jer se srdim,

Što se nešto zbilo

I magiju razbilo.

I želim samo jedno

I sebi,

I Ani,

I Saški,

I Petru:

Da budemo uvek deca.

Autorka: Hristina Petrović

Fotografije: weheartit.com