30 dec Deda Mraz se ne drogira!

Knez Mihailovu ulicu izbegavam u ovo doba godine. Ne volim veštački proizvedenu euforiju, posebno ne ovu novogodišnju. Nisam hejter, jednostavno ove godine je ne osećam. Kad ne osećam, ne radim ništa. A u moje ništa se ovog puta nije uklopio kez, kićenje kineske jelke i razvlačenje sijalica po kući. Jedan prijatelj mi je rekao da je to čudno, jer je decembar mesec emocija, mesec presabiranja, donošenja odluka. Pomislila sam: “Batice, ove godine sam imala previše emotivnih skokova i padova, presabiram se skoro svakog dana, tako da je u mojoj glavi stalno decembar. Doduše bez šljokičavih detalja i petardi.”

Elem, zbog jedne kafe i onog standardnog “vidimo se na kraju Kneza”, naletela sam na Deda Mraza. Odlučila sam da mu priđem i da prvi put ozbiljno porazgovaram sa njim.

-Zdravo, Deda Mraze. Kako si?

-Ho, ho, ho, hvala na pitanju. Deda Mraz je odlično. Jesi li bila dobra ove godine?

-Nisam bila dobra, ali sam dobro. Uostalom, shvatila sam da to i nije toliko važno kad su tvoji pokloni u pitanju.

Usledio je muk. Tu nasred ulice, Deda Mraz u iskrzanom kostimu me je zbunjeno gledao. Ćutanje sam shvatila kao znak odobravanja, pa sam nastavila svoj monolog:

-Evo, podsetiću te. Pre dvadeset i dve godine sam ti tražila barbiku crnkinju, a dobila sam džemper sa irvasima. Kad sam ti pisala pismo i tražila Marka, ti si mi na vrat nakačio Darka. Cele godine sam bila ubeđena da nisi razumeo moj rukopis i da si slučajno omanuo, za jedno slovo. Onda sam ti tražila “Knjigu o džungli”, a dobila sam kutiju sa otužnim čajnim kolutićima i haljinu od pliša. Čajne kolutiće sam umakala u mleko, pa sam ih nekako i pojela, ali haljina… I dan-danas se isfrustriram kad pomislim na onu ogromnu kragnu. Ubeđena sam da sam na nekoj tvojoj crnoj listi i da pokloni uopšte nemaju veze sa onim da li sam dobra devojčica ili ne. Konstantno si me trolovao za svaku Novu godinu, a ironija je ta, što ja i dalje verujem u tebe! Da, ispred mene je Deda Mraz sa fejk bradom i crnim obrvama, a ja verujem u njega. Zato hoću nešto da te pitam.

-Slušam te, devojčice.

-Deda Mraze, iskreno mi odgovori, da li se drogiraš?

-Iskreno, Deda Mraz se ne drogira. Nekada, dok žurim svima da odnesem poklone, pogrešim. Znaš, ko puno radi taj i greši. Hajde da zakopamo ratne sekire. Šta želiš ove godine?

-Želim da sazrevam, ali da ne odrastam. Da zatvorim vrata, da kreiram novu sobu i da u njoj otvorim prozor. Dosadilo mi je da maštam o svom balkonu. Znači, hoću pravi balkon, sad nisam metaforična. I dosadilo mi je da mi govore da sam jaka. Malo te smori što jake devojčice svi vole, jer one ne očekuju ničiju pomoć. To nije znak da jakim devojčicama ne treba ruka i srce. I hoću ljubav. Veliku i crvenu. Ne moraš da je pakuješ, alergična sam na celofan. Jesi li zapamtio?

-Zapamtio sam sve. Pokloni će te čekati ispod jelke, posle ponoći.

-Ove godine nisam okitila jelku. Da li će to negativno uticati na našu saradnju?

-Deda Mraz je svemoguć. Pokloni će te čekati u sobi. Sobu, pretpostavljam da imaš?

-Imam. Kad uđeš u sobu, slobodno se posluži višnjevačom. Stoji na šanku. I još nešto, ako opet omaneš sa poklonima, kunem ti se, sačekaću te sledeće godine u Knezu i prebiću te! Srećna ti Nova godina, odoh na kafu.

Autorka: Tijana Banović

Fotografije: favim.com