26 dec Dečak

Noć je hladan talas ja sam brodić od papira.
Puštam da me nosi ka litici il obali.
Jer ništa nije važno dok muzika svira.
I ljubav nema cenu ma kome da je prodali.
U pustinji osmeh, suša na mom licu,
Nema kapi predaje, živ je samo pesak.
I najmanji tračak posejaće klicu,
Jer dok snovi lete niko nije pešak.
Telepatski krik me zove iz tišine.
Kad zatvorim oči ona uvek maše.
Istina je cager koji tera me da kinem.
Nemam ništa svoje al umro bih za naše.
Trenutak je beskrajan ili je već prošao.
Sat me tera napred, ja virim u nazad.
Možda takav pristup mladosti me koštao,
Možda tek na kraju začuće se najzad.
Noć je hladan talas ja sam brodić od papira.
Samo nek me nosi što dalje od mene.
Slutnja krvav rat je spokoja i mira.
U zagrljaj topli uzeće me stene.
U pustinji osmeh, suša na mom licu.
Koraci mi teški, živ je samo pesak.
Ali ja sam rođen da umrem za sitnicu.
I dok snovi lete sanjaće ih dečak.

Autor: Božidar Miladinović

Fotografija: weheartit.com