02 jan Dečaci koji su doneli neven (zelena, plava i bela)

Cvet su zasadili olovni dečaci,

(Bosi templari tuđe vere)
Oni su grizli slatke trske,
Na obali nečije strane reke,
Kada im se u tabane zabolo seme.

Njihovi su prstići od kaldrme rumeni,
Kada dodirnu travu,
Oni love puževe u seni,
A što sedne u njoj,
To ostane da leži.

Njihove su košulje od krutog konca,
Sasvim blede,
Široke i teške,
Grubo taru kožu i lome grane,
Mirišu na kesten.

Putuju tiho,
Njihov bat zemljom jedva čuju i ribe;
Ptice im govore kuda se ide;
Zvezde su za njih najstvarnije priče,
A vetar jedini dom.

Ovde odakle je izbilo drvo,
Oni prvi put videše loptu,
I probaše dinje.
I pitam se mila,
Hodaju li još, da li im je zima?

-Dečaci su doneli neven-
Vikao je niko nikad.

Autor: Milutin Milošević

(Iz ciklusa „Naivne priče sa Bulevara za laku noć“)