22 okt Deca su ukras sveta

„Deca te kidaju“, rekla mi je jednom moja kuma. Inače, divan žena, pitoma, po struci dermatolog, mada bi ja ipak rekla da je specijalizovala psihologiju. Dečju, bračnu, a pogotovo onu prijateljsku. Uvek je stvari iznosila jasno, kratko i realno. Nije bila gruba, nije osudjivala, jednostvano je dolazila do srži stvari sa lakoćom i pretvarala ih u reči. Često su mi njene reči odzvanjale u glavi. Kao opomena. Ne prekor. Već kao one rečenice koje podvaličite dok čitate neku knjigu, u kojima ste se pronašli, a niste ni znali da se odnose na vas.

Deca su ukras sveta. Deca su diiiivna. Leptirići, dušice, srećice, miličice i sl. Svi se osećaju blagosloveni kad postanu roditelji. Majčinstvo je nešto najlepše na svetu. To je OneOfAKind osećaj. Neponovljiv, jedinstven. Jao, kad se beba ritne dodje ti da zaplačeš od sreće! Kad je prvi put vidiš i nosiš u svojim rukama, nema veće sreće. Život je konačno dobio smisao. The End.

Trt! Dva puta trt.

Sećam se da nisam mogla da spavam zadnja dva meseca. Ni na ledjima, ni sa strane, a ni na stomaku naravno, iako tako spavam ceo život. Sve me je bolelo. Mali stvor je bio najaktivniji od 23h do 03h. Pobogu bre! Užasno sam se plašila porodjaja, ali kad je došao taj deveti, THE deveti mesec, mislila sam se, izvlačite ga napolje, ma i kroz nos, ne mogu više. Ledja su me ubijala. Doduše, ne samo zbog trudnoće, već i onog adaptiranog poljskog kreveta na kome smo spavali tad. Ne možeš da vežeš pertle, ne možeš kao čovek da udješ u kadu. Gegaš se ko patka gde god da kreneš. Muči te gorušica. Jao, to je divno, kažu da to znači da beba ima kosu. Jao, super, kažeš ti! A misliš se u sebi, oćelavi, oćelavi, oćelavi!

A onda dodje beba. I ti jedno vreme ne postojiš. Bukvalno.

Ciklični periodi. Presvlačenje, hranjenje, uspavljivanje. Presvlačenje, hranjenje, uspavljivanje. Kao se jedna aktivnost završi kreće druga. Spavaš na noga, spavaš kad beba spava. I ti samo spavaš i jedeš. U krug i u krug. A onda beba zaplače. I opet sve isto – daj joj da jede, presvuci je, nosi je, daj joj cuclu, pevaj joj. Ništa. I tako celu noć. Onda beba malo poraste, pa beba hoće da sedi, pa beba hoće sve da pipine i novi telefon rodjaka koji vam je došao u goste. Ako ne daš bebi telefon, vrištaće, a ako joj daš, to nije u redu. A ti bi samo da ćuti, pa nek pipa šta hoće! Pa beba raširi pluća, pa kad plače, ne čuje je više komšije na istom spratu. Nego i na sledećem.

Beba. Šta treba da joj se kupi? Ovo joj je omalelo, ovo je flekavo. Trebaju joj igračke za kolica, pa igračke koje svetle, igračke koje podstiču koordinaciju, pa glodalice, pa igračke za podsticaj motornih sposobnosti, a kapa kad duva vetar, pa kad baš duva vetar, pa kad ne duva, ali je hladno. Itd. Vodi bebu napolje, beba mora često da boravi u prirodi. Pedijatri i psiholozi došli su do NAJnovijih rezultata, koji kažu da soba u kojoj boravi beba treba da se provetrava tačno 5,7min dnevno. Beba treba da se sozijalizuje, neka bude u kontaktu sa drugom decom. Šta je ta crvena tačka na bebiom obrazu?! Google. Herpes, ekcem, boginje. O, Bože, gotovo je, gotovo! Kupi ovu kremu, ne, lekar preporučuje ovu, ne moja drugarica kaže da njenom detetu to ništa nije pomoglo i ona se samo kune u ovu kremu, ali svekrva kaže da kad je vaš muž bio mali on je isto, ali ma isto to imao i ona mu je…..

I onda uveče dodje muž kući i zatekne te kako plačeš i pita te: Šta ti je?!

PMS. Kaži, pms, mnogo je jednostavnije.

Volimo ih najviše na svetu i jesu neizmerna radost. Kada u bolesni, ceo svet nam se ruši. Ali ok je biti ljut, razočaran, tužan, besan, potišten i još mnogo toga kad ti se život pretvori u vrtlog stvari koji počinju njihovim imenom: Milica, Vanja, Filip, Luka. Kada se po ceo dan trudiš da sve postigneš, da sve odradiš i apsolutno zaboraviš na sebe. Zaboravuš da jedeš. Da odeš do wc-a. Da se javiš ljudima. Čitanje knjige – šta to beše? Uveče sam samo u stanju da gledam kroz, a ne u televizor. Deca traže žrtvu i to je ok, ali ne moraš stalno da se žrtvuješ sa osmehom na licu. Dozvoli sebi da budeš besna što danas nisi stigla ni zube da opereš, što već treću put otkazuješ drugarici kafu, što kad se konačno vidiš sa ljudima ne možeš da se uključiš u razgovor jer ti je mozak skroz na drugoj frekvenciji. Skroz drugačije programiran. Dozvoli sebi da otplačeš sve što nisi uradila pre bebe, a možda nisi stigla, možda nisi mogla. Nema tu ništa ružno.

Deca su ukras sveta. Deca su velika promena, lepa, ali ipak promena. Šok. Drugi život. Tvoj život ti se nikada više neće vratiti. NIKADA. Da, izlazićeš ponovo sa drugaricama, da napićeš se, da ići ćeš na posao. Ali nikad kao pre. Jedan deo tebe će uvek biti kući. U vrtiću. Školi.

Ostavi sebi vreman da to preboliš i nemoj da ćutiš o tome. Reci drugarici koja isto ima bebu, šta te to nervira kod tvoje! Oni nisu samo slatki stvoro u pufnastim bebećim stvarima. Oni znaju da bacaju hranu koju si ti pažljivo spremala u dva puta prokuvanoj činiji, održavala na sobnoj temperaturi, sa sterilisanom kašičicom. Da se bacaju svuda po krevetu kada pokušavaš da ih presvučeš, a bataljon rodbine te gleda. Znaju da vrište bez razloga, da te blamiraju po prodavnicama, a i šire.

Isplači se, isprazni kod nekog ko će te razume kad kažeš da ti je svega preko glave i da je tvoj CickoMicko u stvari mali demijan. Neko ko će razumeti da si izgubio deo sebe, deo svojih snova i deo svog vremena, neko ko te neće osudjivati. Neko ko će razumeti da si ti sada Majka.

Autorka: Očajna domaćica

Fotografije: tumblr.com,weheartit.com, imgfave.com