21 okt Deca su postala ljudi

Crkvena zvona odjekuju

U rano nedeljno jutro

Soba koja me poseduje

Još uvek smrdi

Na sinoćne pijane osmehe

I tračak nade u bolje sutra.

Sinoć su jedna bivša deca

Ispijali pića za rastanak

Pomalo je tužno

to je valjda ono

Kad život zove

Jedna bivša deca

Koja se znaju dugo

Ostaju osuđeni

Na večno lutanje

I traženje svog mesta

U ovom besmislu.

Sećam se kako smo samo

Bezbrižno rasli

U ove ljude

U kojima malo šta ostaje

Ostaje tek toliko

da se preživi

Od danas do sutra

Sve dok jednom nevidljivi sudija

Ne odsvira kraj.

Gledam ljude

koji su nekad bili mladi

I ne znam da li su imali bolja vremena

Ili su i oni utonuli u prolaznost

U ovaj vir iz kog se ne izlazi.

Gledam ih i mislim se

Oni nisu bili ovako sjebani

i dok drugi odrastaju

Dolaze nova deca

A ja izgleda i dalje

Samo bauljam negde između

Sve dok konačno ne odlučim

šta želim da postanem.

Autor: Stefan Kirilov

Fotografija: tumblr.com