Daljine

7. јуна 2019.

Previše si daleko
da ti razvodnim san.

Ne čujem ništa,
ni srebrne jelene
dok zapliću rogove
u moje glasne žice,
i raznose vrisak,
negde,
da procveta,
na poljima tvojih zenica
pod svodovima
od mraka i tkiva.

Previše si daleko
i dostupnija nekome
čije ruke
samo prividno grle
tvoje srce
i uranjaju u njega,
kao nespretna deca
u nebo
puno trešanja.

Previše si daleko,
predaleko.

Izmičem mesec
ispod oblaka utrnulog,
da mapiram
sva ona mesta
zamišljenih pejzaža
tvog uzglavlja,
gde se dan i noć
ponavljaju,
kao detinji plač.

Previše si daleko
da bi me sanjala,
a, ja
menjam oblik
i izazivam sazvežđa
da me istope,
da padnem
preko dlana
punog izmišljenih čioda
sa one strane jastuka.

Autor: Đorđe Topalović

Fotografija: weheartit.com