02 avg Da raščistimo nešto

ako te pozovem

pijana u 2 ujutru

i kažem:

ne razumem sve ovo

zar je moralo ovako

još uvek čuvam onu kalu

pobogu volim te,

znaj:

da lažem kao pas

i da sam kraljica samoobmane

jer te ne volim.

ni tebe

a ni tvoju uskoro – ćelavu glavu.

izluđuje me nesposobnost tvojih ruku da dovoljno stegnu u zagrljaju

muka mi je od loše kafe koju nam kuvaš nakon buđenja

do ludila me dovode tvoje:

preduge rime posvećene drugim devojkama

još duže tišine

uvek razumom vođene odluke

i nikad izrečene misli koje kriješ u dnu stomaka.

istina je sledeća:

samo si mi potreban

kao i svaki drugi pre

i sasvim izvesno svaki posle

potreban jer se ova glava sama ne može podneti

jer sam emotivna pijavica nikad dovoljno sita poljubaca iza uha

hronično mučena glavoboljom i napadima solipsizma

tako da ako vidiš da zovem – ne odgovaraj

baci telefon

nastavi da spavaš

osim ako se i tebi u porama nije nastanila usamljenost.

u tom slučaju krećemo igru ispočetka

Autorka: Marta Vasić

Fotografija: tumblr.com